Све док некретнине служе као инвестиције, станови ће бити скупи

---

На тржиште непокретности у Србији је прошле године пласирано 7,5 милијарди евра, што је за 22 процента више него 2021. године

За разлику од тржишта непокретности у већем броју европских земаља, где је под утицајем пре свега каматних стопа дошло до знатног успоравања раста или чак пада – како цена тако и обима трансакција, цене некретнина у Србији у протеклој години бележе снажан раст од око 20 одсто у просеку. Број остварених трансакција на нивоу целе земље је, такође, и даље у порасту, али слабијем него претходних година, показују подаци из годишњег извештаја Републичког геодетског завода.

На тржишту некретнина у Србији 2022. је пласирано 7,5 милијарди евра, што је за 22 одсто више него годину дана раније. Продаја станова повећана је за три одсто, али је приметно смањен број станова купљених из кредита. Тек 26 процената су кредитни купци, што је за пет одсто мање него претходне године.

Небојша Нешовановић, виши директор и руководилац одељења за процене и саветовање консултантске фирме за некретнине ЦБРЕ, објашњава да код нас доминирају купци који имају готовину и на њих не утичу директно каматне стопе. Наше тржиште станова је тржиште капитала, те не чуди да је 7,5 милијарди евра пласирано у некретнине. У банкама се чува 10 милијарди евра.

– Наши грађани се одлучују да капитал чувају у некретнинама, односно становима. На свим развијеним тржиштима берзе су места где се богати људи играју и инвестирају, а станови им служе за живот. На западу станове углавном купују кредитни купци где дизање каматних стопа аутоматски значи и пад тражње за становима. То се и код нас десило код кредитних купаца, али код нас они нису доминантни на тржишту – наглашава Нешовановић.

Прошлогодишња очекивања да ће почетком 2023. тржиште ући у благу стагнацију, да ће се смањити промет и стабилизовати цене, нису се обистинила. Разлог је, каже наш саговорник, долазак Руса, којих је према неким проценама у Србији око 200.000, што је дуплирало ренту.

– Станови су постали врло атрактивна инвестиција, што се тиче генерисања прихода. То је охрабрило доста људи да наставе да купују зато што могу да имају солидне стопе повраћаја. Далеко више него што имају камате у банци – наводи Нешовановић.

Додаје да тржиште некретнина код нас има системске проблеме што станове чини скупим и недоступним добром делу популације којима су они потребни за живот. Најпре треба обезбедити велике површине уређеног и плански покривеног земљишта, где могу да се граде нова насеља. Неопходно је убрзати издавање дозвола што је предвиђено изменама Закона о планирању и изградњи. И најзад унапредити финансијско тржиште, односно направити право тржиште капитала како би се одвукао инвестициони новац са тржишта станова на тржиште капитала.

– Потребно је са једне стране стимулисати грађане да инвестирају у финансијске производе, а са друге када заживе финансијска тржишта дестимулисати држање великог броја станова – наглашава Нешовановић.

Стање на српском тржишту некретнина у 2022. показује да је оно и даље инвестиционо тржиште, као и у неколико претходних деценија, слаже се и Ненад Ђорђевић, председник Управног одбора удружења „Кластер некретнине”. Наши грађани и привреда купују некретнине као најсигурнију инвестицију.

– У претходној деценији и поред стабилног курса и добрих макроекономских показатеља, учешће купопродајних трансакција финансираних из кредита на тржишту некретнина није било веће од 15 до 16 одсто. Највише је средствима стамбених зајмова финансирана куповина станова, тако да је 2020. више од 30 процената станова купљено из кредита. У развијеним западним економијама од 80 до 90 одсто трансакција на тржишту некретнина финансира се из зајма, због чега пад економске активности, повећање незапослености и неизвесност изазвана ратом по правилу доводи и до пада промета на тржишту некретнина – објашњава Ђорђевић.

Највећи број купаца станова у Србији су грађани који су претходно продали неку некретнину и желе да средства која су добили уложе у куповину неке друге некретнине.

– Процењује се да се на нашем тржишту средствима добијеним од продаје једне некретнине финансира купопродаја још три до пет некретнина „у ланцу” купопродаје. Продаја прве финансира се из кредита, или дознаком из иностранства, односно средствима која су повучена са штедног рачуна у банци. Када опадне број одобрених стамбених зајмова због раста еурибора изазваног инфлацијом у Еврозони, што се десило током 2022, повећава се број купаца који куповину прве некретнине „у ланцу” финансирају повлачењем средстава са штедног рачуна у банци и дознакама наших грађана из иностранства, због страха од последица рата у Украјини по стабилност евра и домаће валуте. Захваљујући томе, раст промета на тржишту и раст цена некретнина се наставио и током прошле године – наглашава Ђорђевић.

Повећаће се понуда грађевинског земљишта

Укидањем накнаде за конверзију права коришћења у право власништва на грађевинском земљишту, што је предвиђено изменама Закона о планирању и изградњи повећаће се понуда грађевинског земљишта, нарочито у Београду и другим већим градовима у Србији, што ће довести до стабилизације тржишта некретнина и наставка раста грађевинског сектора, сматра Ненад Ђорђевић.

– Нацртом закона је предвиђено да јавни бележници и привредни субјекти регистровани за израду докумената просторног и урбанистичког планирања добију право да издају информацију о локацији. До сада је то било у искључивој надлежности државне управе. Удружење „Кластер некретнине” је захтевало од ресорног министарства да се посредницима у промету и закупу непокретности да право да издају информацију о локацији. Раније смо тражили да се изменама и допунама Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова агенцијама за некретнине омогући да издају извод из листа непокретности, тако да грађани и привреда на једном месту могу да обаве више радњи, чиме се олакшава процес купопродаје и издавања некретнина – наводи Ђорђевић.

(Фото А. Васиљевић)

Izvor: https://www.politika.rs/scc/clanak/540877/trziste-nekretnine-investicije