Železnička stanica u Novom Sadu

Iako je 1884. godine u Evropi već bilo postavljeno stotine hiljada kilometara pruga, železnički saobraćaj je u Srbiji bio pokrenut tek tada. Međutim iako mlada železnica po istorijskim podacima saznajemo i da je bila u to vreme u vrhu po organizovanosti i kvalitetu usluge.

Prvi voz je u Novi Sad stigao 1883. godine

Sad već daleke 1883. godine u tadašnjem listu Zastava, objavljena je sledeća informacija: „Danas stiže u Novi Sad poverenstvo koje će imati da odredi da li se naša nova železnička pruga do Subotice može predati prometu“. Ova pruga je njenim formiranjem i početkom korišćenja, sasvim sigurno imala veliki uticaj na privredni razvoj Novog Sada. 

Prva lokacija železničke stanice u tadašnjem Novom Sadu, bila je na lokaciji sadašnje limanske pijace. Zgrada sadašnje pošte na Limanu, bila je nekadašnja železnička stanica, koja je izgrađena 1882. godine. Tadašnja železnička stanica je posedovala centralni hol sa blagajnama i čekaonicama za putnike, a tu su bile i službene prostorije kao i restoran. Kraj glavne zgrade bili su smešteni magacini, zgrada namenjena carini i zgrada u kojoj se odvijao poštanski saobraćaj.

Voz je u to vreme za građane Novog Sada bilo „Čudo neviđeno“

Voz je tadašnjim stanovnicima Novog Sada bio prava atrakcija, a izazvao je i pravu senzaciju među građanima. U železničku stanicu u Novom Sadu, prvi voz je došao iz pravca Subotice 5. marta 1883. godine. Poznato je da je dolazak prvog voza u Novi Sad sačekao veliki broj Novosađana, iako je tog dana bilo izuzetno hladno. Čak se u pojedinim spisima može pronaći informacija, kako je dolazak prvog voza u Novi Sad kod građana, izazvao pravu euforiju.

Prvi voz iz Novog Sada za Zemun sa železničke stanice, prešao je preko gvozdenog železničkog mosta na Dunavu dužine 432 metra. Most je bio izgrađen na šest stubova, a poznato je da je razmak između svakog stuba iznosio 96 metara. Voz je prolazio kroz tunel koji je bio probijen kroz vulkansku stenu ispod Petrovaradinske tvrđave.

Osim koloseka na mostu kao i kroz tunel, bila je izgrađena i pešačka staza.
Jedini sačuvani suveniri tadašnje železničke stanice, bili su bareljefi koje su napravili Karlo i Zlata Baranji. Kada je stanica počela funkcionisati i u nju počeli pristizati vozovi za novosađane je voz bio „čudo neviđeno“ i kako su govorili vrhunac tehnike tog vremena. 

Vojvodina je posedovala gušću mrežu pruga tog vremena, gušću čak i od same Engleske!!!

Zanimljiv je tekst informacije koju smo pronašli u kojoj se kaže da je mreža pruga krajem 19. veka u Vojvodini, bila najgušća u Evropi i da je Vojvodina imala tri puta gušću mrežu pruga računatu u kilometrima na 10000 stanovnika. Interesantno je da je Vojvodina posedovala gušću mrežu pruga tog vremena i od same Engleske, koja se smatrala kolevkom nastanka železnice. 

Prevoz putnika sa prve železničke stanice u Novom Sadu bio je organizovan Omnibusom, tramvajem sa konjskom zapregom. Do železničke stanice je stizao od 1911. godine i električni tramvaj, koji je po nama na žalost ukinut 1958. godine uvođenjem autobuskog prevoza na naftu. Vozovi, pruge i železnica uopšte, bili su u trendu do drugog svetskog rata. Tadašnje zgrade železničkih stanica su bile najčešće građene u poznatom stilu secesije i neoklasicizma, a često i kao mešavina oba ova stila. Na prostorima nekadašnje Austrougarske, skoro sve izgrađene zgrade železničkih stanica, liče jedna na drugu.

Od 1964. godine Novi Sad ima novu železničku stanicu

Kako se Novi Sad počeo širiti u pravcu Dunava, stara železnička stanica se ukinula jer je ometala razvoj grada, a pruga se premestila ka severu grada. Prvobitna zgrada železničke stanice biva srušena, a ostaje samo zgrada nekadašnje pošte, koja je i danas u funkciji. Zgradu nove železničke stanice projektovao je Imre Farkaš i to kako se smatra u stilu moderne. Prelepu zgradu železničke stanice u Novom Sadu karakteriše testerasti krov, koji u suštini predstavlja tipične krovove Vojvođanskih kuća. 

Novu železničku stanicu projektovao je arhitekta Imre Farkaš

Objekat u funkcionalnom smislu čine četiri dela i to izuzetno reprezentativan hol sa čekaonicama, deo objekta iz koga se upravlja železničkim saobraćajem, delovi objekta predviđenim za upravljanje saobraćajem, delu za potrebe istovara, a tu je i deo stanice gde je smešten restoran. Rekli smo da skoro sve železničke stanice u ovoj regiji liče jedna na drugu, sve sem nove železničke stanice u Novom Sadu, prvenstveno zbog toga što je izgrađena 1964. godine. U projektu izgradnje železničke stanice je osim projektanta Imrea Farkaša, učestvovao i Milan Matović. 

Njihov projekat je slobodno možemo reći izveden do samog savršenstva. Smatra se da su izuzetno kvalitetno projektovali dva lokalna i pet koloseka za vozove na čekanju, kao i pružni poligon sa četiri prolazna koloseka. Projektanti su dobili veliki broj pohvala za lucidno izvedenu ideju projektovanog krova, koji podseća na krovove tradicionalnih Vojvođanskih panonskih kuća. Sjajno je i rešenje potkovice koje je projektovana kod staničnog predvorja, koje za svoj prolaz trenutno koriste samo autobusi gradskog i prigradskog saobraćaja, dok su ranije tu prolazili, privatni automobili i taksi vozila. 

Nova železnička stanica je izgrađena u rekordnom roku za samo 18 meseci

Sama unutrašnjost potkovice je izuzetno lepo uređena zasađenim cvećem i raznim vrstama zelenila, kao i travom. Zgrada železničke stanice je projektovana tako da oko 1000 putnika koji izađu iz vozova na perone u kratkom vremenskom roku i to za samo 1 minut, mogu doći ispred same zgrade stanice. Veliki broj ljudi van Novog Sada pa i Novosađana, bio je zadivljen brzinom kojom je izgrađena železnička stanica u Novom Sadu. Poznato je da je ovaj objekat bio izgrađen u izuzetno kratkom vremenskom roku i to za samo 18 meseci. 

Međutim kod nekih lokalnih arhitekata u našem gradu je došlo do sujete i zavisti zbog uspeha i pohvala sa svih strana arhitekti Imretu Farkašu. Neki od njih su bili protiv toga da mu se za projekat železničke stanice dodeli Oktobarska nagrada grada Novog Sada. Potpuno razočaran zbog ovakvog postupka svojih kolega, odlazi da živi u Kanadu. U Kanadi je predavao mnogim studentima i naravno nikada nije zaboravio svoj uspešan projekat, železničku stanicu u Novom Sadu. Zanimljivo je da mnogi Farkaševi studenti iz Kanade, često znaju posetiti Novi Sad, kako bi videli vrhunsko životno delo svog profesora. 

foto: Arhiv grada 
www.zeleznice.in.rs