Nenad Lazić intervju

---

Sebe smatram entuzijastom, sanjarem, stvaraocem i naravno uspešnim agentom nekretnina. Rođen sam 18. januara 1989. godine u Novom Sadu, a detinjstvo sam proveo u Deronjama.

Nenad Lazić voli život i svoj posao, a ono što ne voli nema u svojoj blizini. Najlepše dane detinjstva proveo sam u Deronjama i svoje detinjstvo pre svega smatram bebrižnim i obezbeđenim. Za Deronje malo mesto u Vojvodini, vezuju me pre svega roditelji, porodična kuća i uspomene na odrastanje.

Sebe smatram entuzijastom pa i sanjarem!

Osnovnu školu sam pohađao u Deronjama i te dane smatram izuzetno zanimljivim, bezbrižnim i sa puno lepih uspomena. Pohađanje osnovne škole u manjem mestu kao što su Deronje, nekako smatram ipak malo drugačijim od školovanja u većem mestu i mogu reći da to za mene znači: „Biti svoj na svome“.

 

Kuća bake i deke (roditelja mog oca) ujedno je i kuća u kojoj žive i moji roditelji i u kojoj živim i ja kada odem u Deronje, a rado se sećam i kuće maminih roditelja. Kada pomislim na baku i deku odmah se setim velikog broja vilerovih goblena koje je radila moja baka. A što se mog dede tiče, deda je voleo kafanu i kartanje koje penzioneri najčešće praktikuju.

Osnovnu školu sam pohađao u Deronjama!

U svoje slobodno vreme najviše volim plivanje i to je ono što me najviše smiruje. Ako me pitate koje je moje najdraže jelo, odmah mogu odgovoriti da je to Karbonare, Italijansko jelo sa testom. Slatkiše baš nešto ne praktikujem, ali bih mogao izdvojiti Čizkejk (Cheese cake). Što se pića tiče, odmah mogu navesti kako volim popiti kvalitetno čisto belo vino, a kako volim isprobavati razne ukuse vina ne mogu izdvojiti neko posebno belo vino, ali je za mene belo vino svakako favorit.

 

Najdraža knjiga koju sam pročitao je od pisca Robin Šarma „Vođa bez titule“ (Robin Charm „Untitled Leader“), a ako me pitate koja je tema knjige, odmah mogu odgovoriti da se tema ove knjige krije u samom naslovu. Tema ove knjige me jednostavno privukla, jer inače volim tog pisca i to je neka tematika čija sam ja velika pristalica. To je tematika koja prati lični razvoj čoveka, jako je širokog pogleda na svet i ima izuzetno bliskih dodirnih tačaka sa poslom kojim se bavim.

Svaki slobodan trenutak izdvajam za plivanje!

Ako me pitate da izaberem između reke, planine, jezera i mora, uvek ću odabrati more. More, more i samo more, Jadransko, Jonsko, Egejsko bilo koje, samo da je more. Smatram da je svako more lepota za sebe.

 

Što se kinematografije tiče odmah mogu izdvojiti film „Titanik“, „Terminator 1 i 2“, zatim bih izdvojio fim „Velika očekivanja“ po romanu Čarlsa Dikensa. Film Velika očekivanja je rađen po kultnom romanu, mada svako na svoj način vidi suštinu knjige i filma, a osnova i suština priče ovog filma za mene su Ljubav i Uspeh. Što se Titanika tiče, najviše me je fascinirao uspeh ovog filma u celom svetu i način na koji je kroz film ceo tragičan događaj predstavljen. Od glumaca ovog filma, bez razmiljanja bih izdvojio glumicu Kejt Vinslet (Kate Elizabeth Winslet). Što se filma Velika očekivanja tiče od glumaca bih svakako izdvojio glumicu Gvinet Paltrou (Gwyneth Kate Paltrow).

Smatram da je svako more lepota za sebe!

Iako sam trebao upisati gimnaziju, igrom slučaja sam upisao i završio srednju tehničku školu u Odžacima, smer mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje. Mogu reći da je to vreme kada sam počeo spoznavati samog sebe i od kada sam precizno znao šta želim od svog života. Znao sam da je samo pitanje vremena kada ću odlučiti da samostalno krenem svojim putem u život.

 

U današnje vreme Odžaka se sećam zbog toga što sam u tom gradu pohađao srednju školu. Rado se sećam i drugara sa kojima sam išao u tu školu, ali naravno i profesora koje i danas izuzetno cenim, a sa nekim profesorima i u današnje vreme imam kontakt. Najvećom ludosti koju sam napravio u mladosti, smatram to što sam počeo da pušim. Moji roditelji nisu bili time zadovoljni u to vreme, a bome nisu ni danas.

Desi se da se kao živo biće koje ima emocija ponekad razočaramo u ljude, ali ja sam od pre godinu dana sa tom vrstom emocija završio. Ne mogu više da se razočaram ni u koga i to sam prihvatio, jer svako je odgovaran za svoj ljudski korak i korak neke druge osobe nema veze sa mnom. Trudim se naravno da nikako lično ne budem oštećen u tom smislu i ne dozvoljavam da me iko poremeti u mom privatnom i poslovnom životu.

Sebe sam počeo spoznavati onda kada sam krenuo pohađati srednju školu u Odžacima!

U odabiru sredine za svakodnevni život uvek bih odabrao veliki grad, jer gledajući iz svog ugla, veliki grad je grad velikih mogućnosti i uvek sam imao želju da živim u velikom gradu. I sada kada živim u velikom gradu kao što je Novi Sad, živim i dišem punim plućima.

Veliki grad je prostor koji treba osvojiti!!!

U poznijim godinama stariji ljudi obično iz velikog grada odu da žive u manje mesto, a iz ovog ugla mogu reći da ću u tim godinama živeti na moru. Ako me neko pita šta bih odabrao između bicikla i automobila, uvek bih odabrao automobil pre svega zbog osnovnih potreba, a i nisam neki ljubitelj bicikla.

 

Šetnje obožavam i kad god mi se ukaže prilika idem peške, a grad inače smatram jednim velikim korzom. Svi negde idemo, žurimo i mogu reći da iako je za mene automobil potreba, nisam zavistan od automobila. Sebe sam postavio tako da ne zavisim ni od čega i smatram da kada šetamo, nailazimo tokom šetnje na brojne mogućnosti kako u poslovnom tako i privatnom životu.

Grad smatram jednim velikim korzom!

Ako me pitate šta prvo primetim kada šetam to je već postala pomalo i profesionalna deformacija, ali kada šetam uvek primetim lepotu svuda i u svakom smislu. Uvek primetim nešto što ima svoju vrednost i lepotu.

Što se tiče divljenja, uvek stanem i divim se starim zgradama, mada inače u svom životu volim i moderne zgrade. A što se tiče neke dubine, vrednosti i težine rustične zgrade su za mene nešto što ima neprocenjivu vrednost. Izdvojio bih posebno zgradu koju upravo prodajem (to je zgrada na uglu Grčkoškolske i Miletićeve ulice u centru Novog Sada), a koja datira iz 1895. godine i koja je izgrađena po projektu bečkog arhitekte Franca Vorude. Ovo velelepno zdanje je izgrađeno u elektičkom stilu sa izuzetno bogatim dekoracijama renesansno-baroknih elemenata, velikim zidanim balkonom na baroknim konzolama, skulpturom Hermesa boga trgovine i ulaznim vratima od kovanog gvožđa. U ovom prelepom objektu nekada je bio Centralni kreditni zavod, Ljubljanska banka, a sada je u vlasništvu Zeptera.

Kada šetam uvek zastanem i divim se starim objektima koji za mene poseduju neprocenjivu vrednost!

Deronje su mesto gde sam odrastao i za ovo mesto me najviše vežu roditelji. Ako me pitate koji je najveći mangupluk koji sam napravio u Deronjama, mogu reći da ih je bilo dosta, ali da svaka sedeljka u kafani nosi sa sobom neki svoj mangupluk. Prvi put sam se zaljubio kada sam imao 14 ili 15 godina krajem osnovne škole i sećam se predivnih plavih očiju.

Nije mi ipak bilo teško da odem iz Deronja za Novi Sad, jer sam to svesno odlučio i uradio kako bih stvorio uspešnu karijeru. Za praznike najviše volim da budem kod kuće sa svojim roditeljima u Deronjama i to sebi uvek priuštim. Kada dođem u Deronje obavezno prošetam do centra mesta i crkve i to je nešto moje što uradim za moju dušu. Porodica je za mene harmonija i oslonac.

Za Deronje me najviše vežu moji roditelji!

Svakog dana sebi priuštim da budem barem sat vremena sam sa sobom i sa mojim mislima. Volim da se osamim u stanu, a nekada to bude uz muziku, a nekada u potpunoj tišini. Nekada tu osamu čini osama i razmišljanje, a nekada to vreme provodim u pisanju poslovnih planova.

Ništa u životu ne smatram slučajnim pa ni to što se bavim poslom u posredovanju prometovanja nekretnina. U datom trenutku kod mene se pojavilo interesovanje za ovim poslom, a konačnu odluku o tome da se bavim prodajom nekretnina, doneo sam onog trenutka kada sam kročio u agenciju „Solis“.

 

Pre nego što sam odlučio da dođem u ovu renomiranu agenciju za „Solis“ sam čuo od rođake koja radi za ovu agenciju. Inače sam neko ko voli tradiciju i renome, a poznato je da „Solis“ ima tradiciju dugu skoro 30 godina i da se prva počela baviti posredovanjem u prometovanju nekretnina u Novom Sadu.

Osoba sam koja voli tradiciju i renome, a agencija „Solis“ ima tradiciju u poslovanju sa nekretninama dugu skoro 30 godina!

Prva nekretnina koju sam prodao kao agent nekretnina, bio je dvosoban stan na Podbari. Prodaja prve nekretnine je za mene bio zaista divan osećaj, a posebno mi je drago jer mi se klijenti koji su taj stan kupili i danas javljaju i redovno kontaktiramo.

Ponosan sam na to što sam im nekako iz prve pronašao adekvatnu nekretninu, koju su kupili i kojom su izuzetno zadovoljni. Moje zadovoljstvo je bilo još veće jer je to prva nekretnina koju sam im pokazao i koju su oni odmah kupili. Lagao bih ako ne bih rekao da je to naravno bila i velika potvrda toga da se mogu uspešno baviti ovim poslom.

Prvu nekretninu koju sam prodao bio je dvosoban stan na Podbari!

Nikada do sada nisam došao u situciju da sebi kažem kako se ne mogu više baviti prodajom nekretnina i da to nije posao za mene. To što u ovom poslu posebno volim je prodaja poljoprivrednih zemljišta,a na to verovatno ima uticaja što sam iz Deronja. Smatram kako sebe kao agenta nekretnina, najbolje mogu predstaviti upravo tokom aktivnosti oko prodaje nekog poljoprivrednog zemljišta.

 

Ako me neko pita da li bih za život izabrao kuću ili stan, odamah odgovaram da bih odabrao stan. Trenutno sam neko ko ne provodi puno vremena u sopstvenoj nekretnini i ko je konstantno u gradu, kancelariji i stalno u akciji. Zbog svega navedenog, smatram kako mi trenutno za život najviše odgovara stan u smislu da u njemu samo prespavam, a stan naravno nudi i centralno grejanje i kada se vratim kući tokom hladnih dana ipak ulazim u topao stambeni prostor.

Uskoro se selim u novi stambeni prostor i to u meni najdražu ulicu u Novom Sadu, Radničku ulicu. Ovu ulicu volim zbog drveća, kaldrme kojom je popločana, zbog blizine Dunava i mogućnosti šetnje na Keju, a naravno i zbog lepote Starog grada.

Nikada do sada nisam došao u situaciju da kažem sebi kako se ne mogu više baviti poslom agenta za nekretnine!

Ako me neko pita da li bih želeo vikendicu na... i pre nego što bi nabrojao mogućnost lokacije poput reke, jezera, planine... odmah bi odgovorio da želim posedovati vikendicu na moru. Što se enterijera tiče, volim rustiku, mada trenutno živim u modernom stanu koji je uređen u minimalističkom stilu.

U mom poslu često srećem veoma zahtevne klijente, međutim odlična komunikacija između klijenta i mene je put ka jednostavnosti, a sve što je pojednostavljeno je najbolje pa i najpraktičnije. Svaki klijent je priča za sebe, ali čim vidim da uz svu moju dobru volju i strpljenje klijent ne omogućava šansu za bilo kakvu dalju komunikaciju, prekidam saradnju. Dajem sebe 100% u svom poslu, ali ako osećam da dalja komunikacija sa klijentom ide u lošem smeru, izbegavam bilo kakve probleme, jer sam sebe veoma polarizovao.

Želja mi je da imam vikendicu na moru!

Iako to nije bila i moja prva prodata nekretnina, najdražom prodajom neke nekretnine smatram prodaju jednog poljoprivrednog zemljišta. Moj prvi da kažem avatar klijent je gospođa Julijana Šuput inače profesor na univerzitetu u Americi, koju i ovim putem pozdravljam.

Gospođa Julijana je prodavala jedno poljoprivredno zemljište i ja sam u njeno ime i potpisan ugovor o saradnji, uspešno prodao to zemljište veličine 45 hektara i to bez njenog prisustva. Novi vlasnik tog poljoprivrednog zemljišta, sada se bavi uzgajanjem i prodajom žitarica. Na osnovu te prodaje dobio sam brojne pohvale, ali isto tako važno i brojne preporuke i to od strane osobe koja je kompetentna da proceni nečije predano angažovanje i predanost svom poslu.

Najdražom prodajom nekretnine, smatram moju prodaju poljoprivrednog zemljišta veličine 45 hektara!!!

U mom poslu je najlepše kada tokom uspešno završene prodaje ili kupovine nekretnine na licima klijenata vidim njihovo zadovoljstvo, a sreću je naravno teško sakriti. Često se desi da nakon uspešno završenog posla, odem zajedno sa klijentima da se počastimo nekim ručkom li večerom.

Mada praktikujem da nakon isplaćene nekretnine koja je prodata i naravno kupljena, svoju zaradu uložim u sebe. To znači ulaganje u svakom smislu poput ulaganja u edukaciju, novu garderobu koji oblačim za vreme radnog vremena, uopšte ulaganje u stil života kakav ja smatram ispravnim.

Svoju zaradu od prodate nekretnine uvek ulažem u sebe sa jasnom željom za napredovanjem u mom poslu!

Ozbiljno pristupam svom poslu agenta nekretnina i zbog toga sam odlučio da za svoje poslovne potrebe, izradim tv spot. Spot je bio urađen po mojoj ideji i ja sam bio naručilac posla, producent, režiser, cela priča je urađena po mojoj ideji, a ja sam ujedno bio i glavni glumac u tv spotu.

Moja osnovna ideja izrade tv spota, bila je da krenem u korak sa svetom i da svojim klijentima pružim ono što zaslužuju. Moji klijenti mi poklanjaju svoje poverenje, a zbog toga oni trebaju da dobiju mene u najboljoj verziji u svakom smislu te reči. Tv spot sam u suštini uradio pre svega za svoj lični brending i imidž.

 

Veliki broj mojih klijenata je video tv spot i njihov komentar je kako je spot urađen na svetskom nivou. Verovatno sam prvi agent koji je uradio svoj promotivni tv spot, a imam jasan i veoma ambiciozan cilj to je da stvorim imperiju u Solisu. Kako to treba da izgleda... videćete.

Poslu agenta nekretnina pristupam ozbiljno i zbog toga sam po mojoj zamisli uradio i tv spot u kome promovišem posao kojim se profesionalno bavim!

Ako me neko pita do kada planiram da se bavim poslom agenta nekretnina, moram reći kako ne planiram da se ikada prestanem baviti ovim poslom. Da mogu nešto promeniti u svom životu, jedino bih promenio to da bih se poslom agenta nekretnina počeo baviti još znatno ranije od onog trenutka kada sam zvanično počeo da radim za agenciju „Solis“. Mada smatram da se sve dešava u pravo vreme, ipak smatram da sam se poslom agenta nekretnina počeo baviti u pravo vreme i u najboljem trenutku za mene.

U mom životu me uvek oduševi kada je neko uspešan, ne znam šta znači zavist i nikada nisam bio zavistan u svom životu. Cenim ljude koji su uspešni u svom životu, ali sam isto tako sebi obećao da ću se truditi da budem uspešniji od drugih i to puta deset.

Mladim ljudima koji se plaše uzeti svoj život u svoje ruke, predlažem da se prestanu plašiti i životariti i predlažem da odmah pokrenu sebe i počnu živeti svojim životom. Predlažem takođe da odmah sad, ovog sekunda, ovog trenutka pregaze taj svoj strah, ostave ga iza sebe i hrabro krenu napred u svoj novi život uspešnog mladog čoveka.

Novi Sad doživljavam kao svoj grad, grad u kome sam rođen i donekle Novi Sad delim na grad koji živi u pesmama Đorđa Balaševića i Novi Sad danas koji se veoma razlikuje. Ako me pitate za neku posebnu destinaciju koju bih želeo da posetim ili na kojoj bi želeo da živim, odabrao bih bilo koje ostrvo na moru. Ako bih morao odabrati neki grad na svetu u kome nisam bio, sigurno bih odabrao i posetio Njujork.

 

Nenad Lazić

fotografije: Solis; Nenad Lazić