Legenda o astronomskom satu Orloj

---

Praški Orloj kako nazivaju ovaj izuzetno neobičan astronomski sat, postavljen je daleke 1410. godine na Staroj gradskoj kući u Pragu, glavnom gradu Češke republike. Smatra se kako je ovo treći najstariji astronomski sat na svetu, sat koji i u današnje vreme radi besprekorno.

Orloj je montiran na južnom delu zida Stare gradske kuće, koja se nalazi između Staromestkse namjesti na Starom gradskom trgu. Ovaj turistima nadaleko poznati sat na svetu, smešten je između Karlovog mosta i Vaclavskih namjesti.

Ovo je deo Praga poznat i kao Kraljevska staza, koja je često mnoge ljude tog vremena vodila od palate na sadašnjem trgu republike, sve do katedrale na Hradčanskom zamku. Zna se kako je tokom leta ovaj deo grada i jedan od najposećenijih delova Praga od strane brojnih turista iz celog sveta.

Astronomski sat Orloj postavljen je 1410. godine na Staroj gradskoj kući u Pragu!

Sat Orloj poseduje izuzetno važne komponente i to astronomski brojčanik, koji pokazuje trenutni položaj meseca i sunca na nebu, a ujedno pokazuje astronomske detalje i to:

• Statue katoličkih svetaca (stoje sa obe strane sata i pojavljuju se na svakih sat vremena)
• Šetnju apostola

Svakog sata se pojavljuju pokretne apostolske figure, kao i druge skulpture. Tu je i kalendarski brojčanik sa prelepim medaljonima koji inače predstavljaju mesece, a posebno je interesantna figura kostura koja predstavlja smrt i koja pogađa tačno vreme.

Orloj poseduje astronomski brojčanik a pokazuje i astronomske detalje!

Astronomski sat u Pragu pokazuje dane, mesece, godine, izlazak sunca, kao i neke planete. Orloj ima istorijski značaj, jer pokazuje srednjovekovnu percepciju vremena. Pisac ovog teksta je bio davnih dana u Pragu, ali više privatno u poseti prijatelju, nego na klasičan način kao turista.

Često sam odlazio do sata Orloj i uvek sa uzbuđenjem iščekivao izlazak 12 apostola iz unutrašnjosti sata. Jedno veče međutim, mehanizam je nešto zakazao pa na moje i veliko iznenađenje brojnih turista te večeri ispred sata 12 apostola ipak nije izašlo iz Orloja.

 

Vlastimil Votruba inače stanovnik Praga, često me vodio kroz Prag i kao pravi turistički vodič pričao brojne istorijske činjenice o ovom prelepo gradu. Iako sam u Pragu bio u vreme tada zajedničke države Čehoslovačke, verovatno se od tada puno toga promenilo, ali u vezi sata Orloj sigurno je i dalje je uglavnom sve ostalo isto, a naročito priče o raznim legendama u vezi toga ko je zaista Orloj i proizveo.

Zvaničnje informacije navode da su sat Orloj 1410. godina proizveli i montirali, kako se to tada reklo „kraljevski časovničari“, profesor astronomije i matematike na Karlovom univerzitetu Jan Šinder i časovničar Mikulaš iz Kadanja.

I dalje se ispredaju razne legedne o tome ko je sat Orloj proizveo!

Moj domaćin mi je tada ispričao priču i zanimljivu legendu o tome da je sat Orloj proizveo časovničar Jan Ruže zvani Hanuš. Iako se smatra kako je ova informacija jedna istorijska greška, meni je rečeno kako je baš Hanuš proizveo ovaj sat.

U ovoj legendi se po tadašnjem mišljenju mog sagovornika smatralo, kako su tadašnji gradski odboronici oslepeli ovog časovničara kako ne bi mogao proizvesti još neki takav astronomski sat. Navodno se sat jednom pokvario pa su zvali brojne časovničare da ga poprave, ali naravno u tome nisu uspeli. Tada su gradski odbornici doveli slepog Hanuša i on je navodno tada sat i popravio.

 

Da postoje brojne legende koje se već vekovima ispredaju o tome ko je sat proizveo u jednoj se navodi kako je Hanuš proizveo sat, a da je nakon njega sat prvi put 100 godina posle prestanka rada 1552. godine, popravio Jan Taborski inače pravi majstor satova Klokotske Hore. Mada se u njegovom izveštaju kada je sat Orloj popravio, navodi da je ovaj prelepi i izuzetno komplikovani astronomski sat proizveo ipak Hanuš.

Verujemo i da će se u narednim vekovima ispredati razne legende o tome ko je Orloj proizveo, a naravno da je pravu istinu ipak znao samo onaj ko je sat osmislio, proizveo i montirao.

Po jednoj legendi sat Orloj proizveo je časovničar Jan Ruže-Hanuš!

Ovaj astronomski sat, prvi put se spominje 9. oktobra 1410. godine, a pretpostavlja se da je 1490. godine naknadno dodat kalendarski brojčanik i da je tada gotičkim skulpturama posebno ukrašena fasada sata.

Sat je tokom vekova više puta prestajao da radi jer se kvario, a nakon 1552. godine je i više puta popravljan. Drvene statue sata po nekim pretpostavkama dodate su 1629. ili 1659. godine, a smatra se kako su figure apostola nakon velike rekonstrukcije sata dodate negde između 1787. i 1791. godine.

Prva velika popravka sata rađena je u periodu 1865. i 1866. godine, kada je dodata figura petla u zlatnoj boji, a zanimljivo je to da petao u određenom trenutku rada sata zakukuriče. Na žalost sat Orloj je pretrpeo izuzetno veliko razaranje, jer je tokom Praškog ustanka 7. a posebnog 8. maja 1945. godine, znatno oštećen kada su nacisti pucali na jugozapadnu stranu starog gradskog trga.

 

Tada je izgorela sala gradske kuće kao i mnoge okolne zgrade, a izgorele su i drvene skulpture sata zajedno sa licem kalendara koje je inače proizveo Josef Manes. Orloj je nakon velikih napora počeo opet da radi 1948. godine, jer je popravljen mehanizam, dok je drvene apostole uspešno obnovio Vojtej Suharda.

Astronomski sat Orloj prvi put se spominje 9. oktobra 1490. godine!

Evo još jedne legende u kojoj se navodi kako nije dobro da sat Orloj ne radi, jer će u tom slučaju grad Prag zadesiti velike nevolje. Zbog toga grad Prag kao i cela država, posebno brinu o ovom neobičnom astronomskom satu koji se redovno održava. Ne treba posebno navesti, kako u Prag dolazi veliki broj turista iz celog sveta, a naročito zbog ovog čudesnog sata.

Deo sata koji se naziva astronomski brojčanik, ima oblik mehaničkog astrolaba, a poznato je da se ovaj uređaj koristio još u srednjovekovnoj astronomiji. Orloj se smatra čak i primitivnim planetarijumom, jer pokazuje trenutno stanje univerzuma. Astronomski brojčanik poseduje pozadinu koja predstavlja planetu zemlju i nebo, dok oko njega besprekorno funkcionišu četiri glavne komponente sata:

• Zodijački prsten
• Ikona koja predstavlja sunce
• Ikona koja predstavlja mesec
• Spoljni rotirajući prsten

Mnogi smatraju kako je posmatranje sata Orloj od strane turista na svakih sat vremena kada iz sata izlazi 12 apostola, možda i najfascinatniji događaj u Pragu. Samo gledanje kada apostoli izlaze i kada sat otkucava nije potpuni doživljaj, jer svako ko dođe u Prag treba prvo da uživa u obilasku grada i tek nakon obilaska da izdvoji puno svog vremena kako bi obratio pažnju na razgledanje sata. Pravi doživljaj sata Orloj je kada upoznate svaki delić ovog prelepog i nadasve zanimljivog astronomskog sata, jer ćete tek tada shvatiti njegovu pravu magiju.

 

Smatra se da će Prag zadesiti velika nevolja ako sat Orloj prestane da radi!

Orloj je podeljen na tri dela:

• Prolazak apostola
• Sfera ili brojčanik
• Kalendar

Na levom prozorčiću prvo se pojavljuje Sveti Pavle noseći mač i knjigu, zatim Sveti Toma koji nosi koplje, Sveti Juda Tadej koji u levoj ruci drži knjigu. Odmah zatim pojavljuje se Sveti Simon koji nosi testeru koja je zaštitinik drvoseča, Sveti Vartolomej se pojavljuje sa knjigom i on je zaštitinik krojača, obućara i kožara. Sveti Varnava Natailo se na levom prozorčiću pojavljuje poslednji i on nosi paprus.

Na desnom prozorčiću prvo se pojavljuje Sveti Petar sa ključem i on je zaštitinik ribara, časovničara i bravara. Noseći sekiru Sveti Matej predstavlja zaštitinika kovača, građevinara, stolara i mesara. Kada izađe Sveti Jovan može se videti kako kažnjava zmiju, a smatra se da je on zaštitinik pisaca i štampara. Sledi pojavljivanje Svetog Nadreja sa krstom, Svetog Filipa koji se pojavljuje sa drugim krstom, a smatra se zaštitinikom šeširdžija. Sveti Jakov se pojavljuje sa oruđem za obradu lana i smatra se zaštitinikom trgovaca sa platnom.

Na svakih sat vremena dešavanja u sklopu kompletnog sata su sledeća:

U donjem delu sata se nalaze fiksne statue, zatim je tu figura koja predstavlja smrt i koja jednom rukom vuče uzicu zvona, dok u drugoj ruci drži klesidru. U gornjem delu astronomskog sata izlaze apostoli i nakon pojavljivanja, vraćaju se u unutrašnjost sata.

Kada se prozorčići zatvore, petao počne mahati svojim krilima i tada počne kukurikati, a nakon petla može se čuti zvonjava sata. Sva ova dešavanja na satu prati figura Turčina koji odmahuje glavom, zatim Škrtac zagleda svoju torbu, a sujeta se divi sama sebi dok se posmatra u ogledalu. Dole levo kod kalendara nalazi se Anđeo i Hroničar, a dole desno su smešteni Filozof i Astronom.

U održavanje sata Orloj grad Prag kao i Češka država ulažu znatna sredstva!

Brojčanik sata (sfera) centralni je deo sata i zapravo predstavlja astronomske fenomene kao što su drevno Češko i današnje vreme, kretanje meseca i sunca, izlazak i zalazak sunca, kao i druge relativne nebeske konfiguracije. Granicom crvene i plave boje označen je horizont u levom delu nalazi se dan (Avrora) sa uzlaznom granicom (ORTVS) dok se u desnom delu nalazi sumrak sa granicom koja obeležava zalazak sunca.

Na dnu tamni krug prikazuje astronomsku noć, dok tri pokazivača rotiraju oko ovog točkića. Jedan pokazivač prikazuje sunce, drugi mesec, dok treći prikazuje zodijak. U sklopu satnog mehanizma nalaze se tri velika točka sa zupčanicima iste veličine, jedan poseduje 365, drugi 366, a treći 379 zupčanika.

Prvi od njih pokreće zodijak i indikator sa zvezdicom koja se rotira jednom u suderičkom danu, drugi menja indikator sunca i rotira se jednom u proseku sunčevog dana, a treći stepen prenosa mesečev pokazivač rotira u skladu sa srednjim prividnim kretanjem meseca. Lopta se rotira svakog sinodskog meseca i prikazuje svoju fazu, a zanimljivo je to što je pola lopte ofarbano u crnu boju, a druag polovina je posrebrena.

O astronomskom satu Orloj mogli bi pisati još puno toga, ali smatramo da ne bi bilo dobro da vam otkrivamo baš sve zanimljive detalje ovog zaista prelepog sata koji poseduje izuzetno komplikovan mehanizam. Zato vam predlažem da prvom prilikom posetite romantičan grad Prag i prošetate do sata Orloj i verujemo da ćete i vi sami otliriti još puno zanimljivih detalja.

fotografije: Pixabay