Kako sam se odlučila da postanem agent za nekretnine?

---

Ono prvo, čega se sećam i čime sam htela da se bavim kada sam počela da razmišljam o svom životnom zanimanju, je antropologija. Tad nisam znala šta to u celosti znači, ali sam osećala da postoji nit između mene i nečega u toj nauci. Deca, na neki ali ipak na bilo koji način, moraju da vole ono čime žele da se bave dok su deca, i zato sam se često kroz život vraćala na tu antropologiju jer to je zaista bila detinja, iskrena ljubav.

Sećam se da me oduvek interesovalo poreklo ljudi, njihove sličnosti i različitosti, pogotovo način na koji verovanja i običaji utiču na razvoj ličnosti te na izbore koje ljudi kasnije prave. Pozadina nečega što vidimo, ono nevidljivo, i momenat u kojem proniknemo ispod pojavne stvarnosti: to je za mene pasija, koja uspeva da me naježi do te mere da se osećam najživljom. Onaj redak momenat kad sebe uhvatiš u pravoj misli, kada ti se u milisekundi razumeju i duša i telo, i kažeš: evo ga taj osećaj.

Tad sam bila u petom razredu osnovne škole.

Zatim sam u sedmom razredu htela da budem prevodilac. Pa pijanista, književnik, lekar, psiholog – sve kroz srednju školu. I naizgled je sve to bilo nespojivo i ličilo je na besmisleno mladalačko lutanje. Do prekjuče.

Moji roditelji su uvek bezrezervno ulagali u moje obrazovanje, te sam preko redovne i muzičke škole, imala priliku da se oprobam u različitim sferama nauka koje školstvo nudi, ali i vanškolski obrazovni sistem. I u svemu tome se (i putem kojim su me vodili roditelji i putem koji sam ja lično osećala) provlačila jedna ključna reč: čovek. Ta reč je suština svake moje faze u pronalaženju životnog zanimanja, ali i suština mog nadanja svakom novom danu.

U periodu kad najviše želim da znam šta hoću, i onda kada samo to ne znam (niti shvatam da je u redu da ne znam): ja padam prijemni ispit na medicini i počinjem da studiram srpsku književnost. Danas verujem da se tu desio prelomni momenat koji je pretpostavio moje dalje usmeravanje na društvene nauke. Ali proces traženja, koji je možda najteža stvar na svetu bilo u poslu ili u biranju partnera a kojem bi u oba slučaja trebalo da dođe „kraj“ kako bismo ostvarili „početak“, i dalje traje.

U toku studija književnosti, upisujem i psihologiju, te istovremeno završavam oba fakulteta. I nakon završenih studija, zapošljavam se kao poslovni psiholog u Solis nekretninama, a sledeće godine i kao saradnik na akademskim studijama psihologije. Imam 24, 25 godina i pokušavam da plivam između prakse i nauke.

U međuvremenu naučim da prepoznam kada se osećam srećnom, te shvatam da me nauka ne čini srećnom. Imam osećaj kao da stalno lebdim oko definicije čoveka, a da nemam prostor da mu se približim i sagledam ga izbliza. Odlučujem da napustim posao na fakultetu i da se posvetim praksi.

Poslednje skoro tri godine bavim se poslovnom psihologijom u Solisu. Psihološku praksu koju sam stekla i koju stičem u kompaniji kojoj je proizvod informacija u svrsi pomoći čoveku da pronađe svoj dom je jedna od najboljih odluka koje sam donela u životu. Međutim, moja uloga je takoreći odbrambrena.

Pored sistemskih promena i istraživanja koja čitam u funkciji poboljšanja međuljudskih odnosa u kolektivu, ja dočekujem, slušam i pravim sigurno okrilje agentu koji izlazi na teren i u direktnoj je komunikaciji sa uvek novim ljudima i nikada istim situacijama. I moja uloga u kolektivu jeste izrazito značajna, ali osluškujući je osetila sam da joj nešto nedostaje. Vremenom uviđam da je suština opet vrlo jednostavna: ne mogu ja kao odbrambeni igrač u potpunosti da razumem čoveka koji je u potrazi za borbom.

Dok sam se pitala kako da razumem čoveka koji je u potrazi za borbom, u meni se probudila želja za borbom – i tada sam se odlučila da postanem agent za nekretnine.

Ono što još uvek ne znam jeste da li je ta moja želja oživela iz potrebe da bolje razumem svoje kolege ili iz istinskog povezivanja sa pozivom agenta. Ali znam da sam skupila hrabrost da sebi dam odgovor na to, verujem, poslednje pitanje na temu mog životnog zanimanja. Što je još lepše, i evo sada dok pišem nailazim na momente najlepšeg jer osvešćujem – odluka o bavljenju agenturom povezuje sva ona prethodna interesovanja koja me prate od malih nogu.

Kompletnog agenta moraju da interesuju:

• porekla ljudi,
• njihove sličnosti,
• različitosti,
• težina i smisao svake napisane i izgovorene reči,
• zdravlje,
• estetika kod klijenata.
   

Dobar agent mora da bude vrhunski psiholog.

Zato te molim da ponovo pročitaš ovaj moj tekst jer izgleda da ništa nije slučajno.

Lana Lemajić

Novi Sad, decembar 2022.

Slika: pexels.com