Kafana Ribar

---

Da li znate da su sa prvim stanovnicima Novog Sada, odmah bile građene škole, crkve, ali i kafane koje su bile obavezni deo arhitekture grada, naravno i činioci društvenog života. Verovatno mlađi stanovnici čuju ponekad u prolazu kroz grad, komentar vremešnih građana Novog Sada... „on je bio Boem“ ili „živeo je Boemskim životom“ pa se sigurno često zapitaju šta je to Boem.

Boem (franc. Bohème) osoba je koja živi nekim svojim bezbrižnim životom, pomalo neregularnim, ponekad raskalašnim, a ponekad povučenim, tajanstvenim i neobičnim za druge, ali životom koji je drugačiji od života većine koji žive po nekom klišeu. Boemstvo se ogleda u pobuni protiv standardnih formi svakodnevnog života, a u neko ranije vreme takav život su najčešće živeli pesnici, umetnici, novinari, mada i mnogi drugi. Mada su nekadašnji poznati Boemi iz našeg grada bili poznati, cenjeni i znali uživati u životu, ali uz jedno pristojno i gospodsko ponašanje.

Kafana se po mnogim sociolizima smatra društvenom institucijom!

Dunavsku ulici smatraju najlepšom u Novom Sadu, a pojedini čak i da je jedna od najlepših u Evropi. Deo ove ulice čini kuća u Dunavskoj ulici br. 18. koja je stara čak 200 godina. Ovo je prelepa barokna građevina i kako je grad Novi Sad relativno mlad, a i da je veliki broj starih kuća uništen u bombardovanju 1849. godine, ovaj objekat se zbog toga smatra izuzetno vrednom arhitektonskom tekovinom. Mada je modernizacija grada Novog Sada učinila svoje, zavod za zaštitu spomenika kulture pokušava sačuvati sve stare građevine nastale nakon 17. veka. 

U Dunavskoj ulici i baš u toj baroknoj kući, nalazi se sadašnja kafana „Ribar“, a kako neki tvrde i najstarija kafana u Novom Sadu. Iako se neki ne slažu sa tom informacijom, jer misle da je kafana „Lipa“ najstarija. Mada postoji rešenje koje može zadovoljiti obe strane, a to je da je „Ribar“ najstarija kafana, a „Lipa“ najstarija gostiona u Novom Sadu.

Mnogi smatraju da je „Ribar“ najstarija kafana u Novom Sadu!

Krov barokne kuće u kojoj se nalazin kafana „Ribar“, ima ulični deo krova na dve vode, dok je levo dvorišno krilo krova na jednu vodu. Dvorišni deo krova postavljen je falcovanim crepom, a ulični biber crepom. Na gornjem spratu ove kuće sa leve strane iznad kafane, može se videti i tradicionalni Kibic fenster prozor. U samom prizemlju sve prostorije su pod svodnim konstrukcijama, a smatraju se tipom pruske kape i poluoblica. 

Kafana Ribar sa ulice
 

Inicijativa za izgradnju ove kuće pokrenuta je u 18. veku, ali je na žalost izgrađeni objekat bio oštećen u bombardovanju, a pre svega krov ove kao i mnogih kuća u Novom Sadu tog vremena. Ipak ova predivna barokna kuća je odmah nakon dve tri godine bila kompletno renovirana. U ovoj kući je od 1863. godine živeo izuzetno poznati književnik, profesor i novinar Aleksandar Sandić. 

U 19. veku u ovoj kući je radila tada čuvena kafana „Crni jarac“

U starim spisima piše kako se u nekadašnjim starim kafanama, jeo poznati ljuti gulaš a uz njega se obavezno pilo pivo. U kafanama tog vremena inače su se okupljali boemi, bećari, putnici namernici, paori pa i dobošari. Najčešće su se u kafani igrale karte, ali se i raspravljalo o svim bitnim dešavanjima u gradu uz brojne varoške tračeve. Politika je često bila jedna od svakodnevnih tema koje su bile zastupljene, mada se tvrdi da je tokom svih rasprava između svih sagovornika, ipak vladala apsolutno korektna, pre svega demokratska atmosfera.

U kafani Ribar je pokrenuta Prva Srpska čitaonica!

Kafana Ribar je bila predodređena za brojna značajna dešavanja Novog Sada koja su se po prvi put dešavala u gradu. U kafani je pokrenuta Prva Srpska čitaonica, prikazan prvi film, a zanimljivo je da je prva sijalica zasvetlela baš u ovoj kafani.

U drugoj polovini 19. veka u kući Dunavske broj 18. otvara se kafana „Crni Jarac“ koja je svakim danom bila sve popularnija i posećenija. Kafana je okupljala u to vreme boeme i književnike. „Crni Jarac“ je kao kafana pod ovim nazivom bio u funkciji sve do pred kraj drugog svetskog rata i tada biva iseljen. Srećom posle dugog zatišja i velikih posledica po društvo nakon tog rata, narod dolazi sebi te se budi kafanska duša u mnogima. I tada se u istom prostoru opet pokreće rad kafane, ovog puta pod nazivom „Ribar“.

Kafana „Ribar“ počinje sa radom nakon drugog svetskog rata!

Početkom 1980. renovirane su fasade svih kuća u Dunavskoj ulici, ali je izgled fasada uglavnom ostao isti. Do kraja 20. veka ova kafana potpada pod ingerenciju preduzeća Putnik. I onda u određenom trenutku tadašnji konobari Pera Zarić i Duška Mihajlov, preuzimaju kafanu i njome samostalno rukovode. „Tetka Duške“ sa uvek uredno napravljenom punđom  na žalost više nema, ali je se neki od redovnih gostiju ove kafane rado sećaju. 

Kafana Ribar šank
 

Mnogih kafana u Novom Sadu na žalost više nema, kao i nekadašnjih boema, ali je zato kafana „Ribar“ ostala poslednje boemsko utočište našeg grada. Poznato je da je nekada u kući naspram kafane „Ribar“, svojevremeno živeo i radio čuveni gradonačelnik Novog Sada i srpski diplomata Svetozar Miletić.

Poslednje Boemsko utočište Novog Sada je kafana „Ribar“

Ovih dana u kafani „Ribar“, tri stolice nikada nisu prazne i imaju svoje redovne goste. U kafani svako doba dana ima svoj „tip“ gostiju, tako da se u današnje vreme već u toku jutra okupljaju uglavnom poslovni ljudi. Kažu da se posle podne u kafani okupljaju oni dokoni sa više slobodnog vremena i to su pre svega umetnici, profesori, doktori i advokati. Ovi gosti u ovoj kafani najčešće traže spas od velike gradske gužve i buke. Zanimljivo je kako je večernji termin kao i vikendi, rezervisan za mlađu generaciju i pored velikog broja otvorenih klubova u gradu.

Kafana Ribar enterijer
 

Čak i pojedini strani turisti, znaju da se najbolja kafa u Novom Sadu kuva upravo u ovoj kafani. Do mnogih je doprla i za njih izuzetno važna informacija, koja kaže da se u prelepoj bašti kafane „Ribar“ može popiti najjeftinije pivo u našem gradu. Kako pojedini kažu... kafana Ribar i dalje ima dušu, a živi malo od prodate kafe, piva i najviše od onih boema koji i danas vole kafanu. Možemo slobodno reći kako su se kroz vekove, najbolji poslovi sklapali upravo u kafanama. I danas se često kaže kako se najbolje jede tamo gde su karirani stolnjaci, a ne zaboravite da mnogi tvrde kako se u kafanama i dalje sklapaju najbolji poslovi.

U kafani Ribar se ne poslužuje jelo, ali to nije razlog da u ovu najstariju kafanu gde su na stolovima karirani stoljnaci ne svratite i dogovorite neki dobar posao.

foto: Solis Nekretnine