Kako kaže Gabriela Orosi licencirani agent „Solis“ agencije za nju su Energetski Efikasne zgrade „Obučene zgrade“. Što znači upakovane u smislu ugrađenog izolacionog materijala, koji objektu štedi energiju.
Sve češće se u Novom Sadu grade zgrade koje su potkrepljene energetskim pasošem, što garantuje energetsku efikasnost. Nove zgrade se u novije vreme i ne smeju graditi, ako nemaju energetsku vrednost. Kod novije izgrađenih zgrada energetska efikasnost nije još izgrađena, nekako je „zaboravljena“ tokom gradnje.
Od pre 2-3 godine u Novom Sadu su počele da se grade zgrade koje poseduju energetski pasoš. To znači da je zvanično registrovana energetska efikasnost izgrađene zgrade. Energetski pasoš uskoro očekuje zgradu koja se gradi na Bulevaru oslobođenja, zatim zgrada koja je izgrađena u ulici Vase Stajića koja je završena pre dve godine, takođe poseduje energetski pasoš, kao i zgrada koja je izgrađena na ćošku Bulevara Oslobođenja i ulice Braće Ribnikar.
Zgrade koje se sada grade u samom njihovom elaboratu postoji jedan obavezni deo koji zauzima energetska efikasnost. Pored uobičajenih lokacijskih i građevinskih dozvola, kao i formiranja elaborata za zgradu koja će se graditi, postoji poseban elaborat koji je direktno vezan samo za energetsku efikasnost.
Tokom razgovora o energetski efikasnoj zgradi, uvek se pomisli na građevinske materijale. Nisu samo građevinski materijali ti koji obezbeđuju zgradi da dobije energetski efikasan pasoš. Tu spadaju i čitavi sistemi koji se u takve zgrade ugrađuju. To su sistemi koji se ugrađuju u zgrade i tu mislimo na grejanje, toplu protočnu vodu, sisteme za zaštitu od požara...
Materijali nisu više oni koji su se za izgradnju zgrada nekada koristili pa se sada za zidanje ne koriste samo blokovi koji su šuplji ili cigla. U današnje vreme, jednostavno se ne može zamisliti zgrada koja sa spoljne i unutrašnje strane nema izolaciju, a naravno i da se ne može zamisliti da između zidova dva stana nema i zvučne izolacije.
I konačno sada se ne može zamisliti zgrada koja je izgrađena recimo od cigle i da je fasada samo izmalterisana bez postavljene izolacije. Često se za izolaciju kao materijal koristi stiropor ili kamena vuna, izolacioni materijali koji se se odlično pokazali u čuvanju energije jedne stambene ili poslovne zgrade.
Pored brojnih dozvola koje treba obezbediti za izgradnju neke nekretnine, neko ko kreće u izgradnju mora posedovati i elaborat, koji je na neki način jedna od dozvola za gradnju energetski efikasne zgrade. U svakom elaboratu su navedeni građevinski materijali koji odgovaraju novim zakonskim propisima o energetskoj efikasnosti.
Veliki broj klijenata, ali i neki od agenata na tržištu nekretnina koji se bave prodajom nekretnina, znaju biti pomalo iznenađeni kada od investitora saznaju šta je sve od dokumenata pribavio, kako bi mogao započeti gradnju neke stambene zgrade. Apsolutno je jasno da u današnje vreme, svaka izgrađena zgrada mora posedovati energetsku efikasnost.
Energetski efikasna zgrada može imati klasifikaciju od slova „A“ do slova „G“. Ovo su energetski razredi koji određuju u koju grupu spada zgrada koja je sagrađena. Zgrada koja je sagrađena znatno ranije pre nego su donešeni zakoni o energetskoj efikasnosti ne može da se uvrsti ni u jednu energetsku grupu koju smo naveli. Zgrada koja ne poseduje energetski pasoš i nijednu od ovih klasifikacija ne može dobiti energetski pasoš.
Ali ako navedena zgrada u međuvremenu poboljša svoj status i zadovolji napomenute kriterijume energetskih razreda i ona u kasnijem periodu može dobiti energetski pasoš. Energetski pasoš kreće od razreda „A+“ koji je najveće merilo kvaliteta energetske efikasnosti do razreda „G“ koji je pod navodnicima „najlošiji razred“.
Zgrade se grade već dugo i izgrađene su još pre sadašnjih propisa o energetskoj efikasnosti i jednostavno ne postoji mogućnost da se propis primeni retroaktivno na stare zgrade. Mada se mora napomenuti da su i zgrade koje su nekada građene izuzetno dobrog kvaliteta, jer su ljudi i u ono vreme razmišljali o tome da zadrže toplotu u svom stanu. Mora se priznati da komentar starijih građana stoji, jer kada kažu da njihov stan poseduje zid debljine 70 centimetara i da je on bolji od bilo kakvog stiropora, mora se priznati da su ipak delimično u pravu.
Građevinarstvo je do današnjih dana znatno napredovalo i sada tokom gradnje nije naglasak na zidu te debljine. Od toga 50 centimetara može da se pripoji kao izolator stanu o kome pišemo, ali u novije vreme i zid od 20 centimetara ima odlične karakteristike što se izolacije tiče i koji zadovoljava standarde energetske efikasnosti.
Veliki broj građana ne shvata šta to znači ako njihova zgrada ima energetski pasoš i to je prva prepreka na koju se nailazi kada se predloži stanarima starije zgrade da se na fasadu postavi kvalitetna izolacija. Dobar deo stanara prvenstveno iz finansijskih razloga ne želi da učini bilo šta po pitanju kvalitetnije izolacije i često znaju reći kako je njima i ovako dobro. Jasno je da ovi stanari ne prepoznaju prednosti ako se na fasadu njihove starije zgrade ili uopšte zgrade koja ima lošiju izolaciju, postavi kvalitetna izolacija.
I baš zbog ovakvih primera, načešće se na Limanima može videti kako je recimo na drugom i trećem spratu sa spoljne strane postavljena nova izolacija, zatim četvrti i peti sprat nema urađenu novu izolaciju i opet zatim sprat dva iznad, imaju ugrađenu izolaciju.
Finansijski momenat je taj koji je presudan u postavljanju izolacija nove generacije na spoljnu fasadu, tako da je jasno kako ova zgrada sa potpuno „šaroliko“ urađenom ili ne urađenom izolacijom ne može dobiti energetski pasoš. Ali da svaka zgrada može da se unapredi sa ugradnjom nove izolacije i to je tačno.
U Novom Sadu se grejanje na žalost još plaća po kvadratu stana i to cele godine tokom svih 12 meseci. Često se mogu sresti investitori, koji u svoj projekat ne žele uključiti toplanu sa poznatim centralnim grejanjem stanova koje žele da prodaju.
U poslednje vreme investitori sve češće pribegavaju gasnom grejanju, toplotnim pumpama ili nekom drugom vidu zagrevanja stanova. U samom startu svi vidovi grejanja koji nisu povezani na gradsko grejanje u startu su znatno skuplji za kompletan projekat. Ali se pokazalo da su stanari izuzetno zadovoljni ovakvim vidovima grejanja, jer plaćaju samo onoliko koliko potroše ili kako se to kaže „po utrošku“.
Ljudi se plaše gasnog grejanja, misleći da je to neka gasna boca koja treba da stoji u njihovom stanu i da ta boca može da eksplodira. Moderni sistemi grejanja na gas funkcionišu sasvim drugačije i u stanu se ne nalaze nikakve gasne instalacije, već od glavne peći za celu zgradu cevima do stanova stiže topla voda koja zagreva radijatore u stanu.
Investitor na taj način sve svoje troškove može da naplati, a stanari su opet izuzetno zadovoljni ovakvim sistemima zagrevanja stanova, a naravno i zbog nižih troškova grejanja njihovog stana. Svaki klijent koji kupi stan od investitora, sigurno će svojoj rodbini i prijateljima reći da je kupio stan koji je njemu i njegovoj porodici omogućio uštedu kućnog budžeta i ta informacija će investitoru sigurno dovesti po preporuci još nekoliko novih kupaca.
Kada se priča o energetskoj efikasnosti ljudi često misle samo na izolaciju spoljne fasade putem korišćenja stiropora ili kamene vune i da se sve završi nekom Demit fasadom. Na televiziji se često mogu videti reportaže u kojima se može videti kako se toplota najviše gubi na otvorima kao što su vrata i prozori.
A da li će se stara stolarija zameniti novom drvenom, PVC ili aluminijumskom to je već stvar ličnog izbora. Ako se stara stolarija ne održava redovno, kroz nju izlazi ozbiljna količina toplote što znači da nećete vaš stan moći dobro zagrejati. Da napomenemo kako se Demit fasada izuzetno lako postavlja i održava, ali svakako treba napomenuti i da nije večna.
Koliko će dugo trajati postavljena Demit fasada, pre svega zavisi od stanara. Jer ako se na fasadu ne pazi i ona se oštećuje, sigurno je da će njen vek trajanja biti znatno kraći. Ali ako stanari osim održavanja svog stana misle i o održavanju zgrade, sigurno je da će okrečiti svoj stan ali i fasadu zgrade tako da Demit fasada na njihovoj zgradi može trajati 20, 30 pa i 50 godina.
Zakonom nije definisano koji se izolacioni materijal može koristiti za postavljanje na fasadu. Stanarima je ostavljena mogućnost da sami odluče koji će izolacioni materijal koristiti za ugradnju. U finansiranju postavljanja izolacije učestvuju sami stanari da li samostalno ili uz dogovor skupštine stanara i u novije vreme u dogovoru sa upravnicima zgrada.
Svaka nekretnina koja nije održavana gubi svoju vrednost, jer svaki kupac stana će pozitivno reagovati ako je osim samog stana i kompletna zgrada dobro održavana i uređena. Ako je zgrada očuvana i redovno uređivana, svaka nekretnina u takvoj zgradi može postići dobru cenu. A ako neka zgrada nije održavana i pri tome je oronula, nekretnine u toj zgradi se mogu prodati ali po znatno nižoj ceni, jer će svaki kupac nekretnine znati kako će od samog starta imati dodatnih finansijskih ulaganja.
U poslednje vreme je primetno kako se na Limanima i Novom Naselju, ali i samom centru Novog Sada, mogu videti starije zgrade na koje je postavljena nova izolacija. Ova naselja su odavno izgrađena i često dolazi do smene stanara, a novi stanar osim što želi da ima lep stan, želi da živi i u lepoj zgradi.
Novi stanari razmišljaju i o tome da će im u goste doći roditelji, kumovi ili prijatelji i oni jednostavno njima žele da se pohvale objektom u kome žive. Zanimljivo je da zgrade često imaju nove stanare i da se zbog toga brzo i dolazi oko dogovora u vezi održavanja zgrada. Kako su spremni da se recimo promeni novi lift, uvek su spremni i kritikovati komšiju koji čeka lift, a podigne nogu na upravo okrečen zid hodnika. Stanovništvo se menja u starim zgradama i upravo zbog toga dolazi do velikih pozitivnih promena u očuvanju i uređenosti zgrada. Jer te stare zgrade ne mogu biti više nove, ali mogu biti uređene i čiste.
Uslov uslova je da se u zgrade ugradi nova izolacija, jer je to neki najjednostavniji način da se dođe do nekog energetskog pasoša, makar bio to i neki najniži „G“ razred. Ipak možemo reći da stanari u poslednje vreme sve češće brinu o svojoj zgradi i nije toliko bitno da li je ona lepa, već ono što je najvažnije za svaki kućni budžet da za grejanje stižu što manji računi. Jer sigurno nije svejedno ako stanar grejanje plaća 7000, 8000 pa i 10.000 dinara ili ako mesečno grejanje plaća 5000-6000 dinara.
Svaki investitor se informiše podrobno o svim uslovima gradnje na lokaciji na kojoj je zainteresovan da gradi objekat. Investitorima je dozvoljeno da biraju kome će se obratiti za izradu elaborata koji im je potreban.
Zakon ne propisuje još toliko uslove koji objekti u državnoj svojini (vrtići, škole, fakulteti...) moraju zadovoljavati standarde energetske efikasnosti. Međutim evidentno je da se radi na tome, kako bi što više zgrada u Novom Sadu poboljšalo svoju energetsku efikasnost. Ali postoje ipak određeni standardi koje neki objekat mora posedovati da bi u njemu ljudi mogli boraviti, a sigurno da postoje strožiji uslovi za objekte gde deca svakodnevno borave.
Energetski pasoši uglavnom poseduju navode o korišćenju određenih građevinskih materijala koji zadovoljavaju zakonske propise, zatim navedene dozvoljene sisteme grejanja koji će se koristiti za zagrevanje stanova, kao i koja se izolacija dozvoljava za postavljanje u objekat kao i na fasadu zgrade.
Propisani zakon Republike Srbije o energetskoj efikasnosti, još nije identičan zakonu koji se koristi na prostoru Evropske Unije. Ali je evidentno da je iz zakona o EEZ Evropske Unije, preuzeto i već primenjeno puno delova tog zakona.
Evropska Unija nas za početak savetuje kako da na našoj teritoriji u izgradnji nekretnina primenimo propise koji su primenjeni kod njih, a možemo sa sigurnošću reći da ćemo približavanjem članstvu u EU, jednostavno biti prinuđeni da primenjujemo sve strožije propise o energestkoj efikasnosti.
Nije poznato na koliko je objekata u Novom Sadu analizirana energetska efikasnost javnih objekata pre svega vrtića i škola. Ali je sigurno da se škole koje se grade po novim propisima i standardima, poseduju energetski pasoš.
Nije poznato da li je rađena analiza energetske efikasnosti objekata van Novog Sada kao i određeni elaborati, ali se pretpostavlja da lokalne samouprave okolnih opština i mesta od Evropske Unije sigurno dobijaju određene smernice kako bi bilo dobro da se te analize urade. Poznato je da se neki objekti grade van Novog Sada i sasvim je sigurno da i ti objekti sada moraju ispunjavati zakone o energetskoj efikasnosti tokom same gradnje.
Sredstva za dobijanje energetske efikasnosti objekata obezbeđuju stanari, što znači svaki stanar ponaosob u dogovoru na sastancima skupštine stanara. Ako skupština stanara nije u mogućnosti da sakupi novac potreban za postavljanje izolacije na fasadu zgrade ili za zamenu stolarije, postoji mogućnost da skupština stanara obezbedi neku vrstu kredita od banaka.
Ovakva ulaganja se moraju shvatiti kao ulaganje u objekat u kojima ljudi svakodnevno žive. I možda je jednostavnije da stanari potrebna sredstva obezbede putem kredita, nego da se novac sakuplja od vrata do vrata.
Sistem energetskog menadžementa je organ koji sakuplja potrebne informacije o energetskoj efikasnosti zgrada. Glavni cilj saradnje energetskog menadžementa i zaposlenih struktura u opštini je što kvalitetnije informisanje i edukovanje građana o energetskoj efikasnosti zgrada. Treba svakako napomenuti i to da poboljšanjem energetske efikasnosti zgrada, šaljemo i pozitivne informacije o našoj zemlji zemljama u okruženju pa i samoj Evropskoj Uniji.
Nismo još u toj fazi da država može pojedincima pomoći u poboljšanju energetske efikasnosti njihove zgrade i jasno je da sve aktivnosti oko poboljšanja energetske efikasnosti zgrada, moraju preuzeti sami stanari. Lokalne zajednice poput Mesnih Zajednica, trenutno mogu uraditi znatno više na poboljšanju energetske efikasnosti zgrada.
Inovativna rešenja u poboljšanju energetske efikasnosti je i moguća primena novih građevinskih materijala. Građevinarstvo je osim u proizvodnji novih materijala napredovala i u samom zidanju.
Energija koju koristimo za zagrevanja stana najčešće „beži“ na otvorima poput stolarije, ali treba napomenuti da kod lošije izolovane zgrade, toplotna energija izlazi i kroz zidove. Priča je veoma slična i kada govorimo o toplim letnjim danima, kada u stanovima postaje poprilično toplo. Klima uređaj je zanimljiv jer osim što prostorije stana leti hladi, tokom hladnih dana ovaj uređaj može stambeni prostor i da zagreva.
Kvalitet stolarije u stanovima jako utiče na energetsku efikasnost stana, ali možemo reći i zgrade. Ljudi često beže od drvene stolarije, mada je poznato kako je drvo potpuno prirodan materijal i kako izuzetno dobro obavlja svoju osnovnu funkciju. Poznato je kako je 90% ljudi promenilo dvrenu stolariju i postavilo PVC stolariju.
Međutim kada se taj tip stolarije vremenom izvitoperi i izgubi svoju elastičnost, isti pojedinci se ipak vraćaju ponovnoj ugradnji drvene stolarije, tako da u unutrašnjosti stana postavljaju drvenu stolariju a za spoljnu stolariju koriste aluminijumsku, koja ne može tako brzo da izgubi svoja svojstva.
Po mišljenju mnogih drvena stolarija je večna i naravno treba je redovno održavati, a to je otprilike kao i kod čoveka, jer ako čovek ne pazi na sebe može da propadne i sa 20 godina života, ali zato može odlično da izgleda kada ima 60 pa i 70 godina!!!
Kod poboljšanja energetske efikasnosti osim o promeni izolacije na spoljnoj fasadi i zameni spoljnje i unutrašnje izolacije, obavezno treba proceniti stanje podova. Najpoželjnija varijanta u vezi podove je da ako stanar ima mogućnost, svakako postavi podno grejanje. Postoje određena mišljenja o tome da li podno grejanje škodi recimo ljudima sa proširenim venama, ali je to već stručna tema koja još nije dovoljno ispitana.
Svakako dobra izolovanost podova ne mora biti vezana za podno grejanje, jer ako u pod postavimo dobru podlogu i izolaciju, kao i završni pod poput kvalitetnog parketa, brodskog poda, laminata ili neke druge podne obloge mi smo svakako rešili problem odlaska toplote kroz podove i naravno problem uvek hladnih nogu. I ono što je i najvažnije, ako imamo kvalitetno izolovan pod i sprečimo odlazak toplote, sigurno možemo računati na uštedu kućnog budžeta.
Tavanica je isto mesto gde toplota odlazi iz prostora koji grejemo, a ako kažemo da se topao vazduh kreće ka gore, jasno je koliko je važno da nam je tavanica jako dobro izolavana, kao i eventualni otvori ka tavanu. Ako se postavi samo spušteni plafon, a nismo iznad spuštenog plafona postavili izolaciju poput kamene vune, onda smo uradili samo minimalnu izolaciju tavanice.
Nadamo se da smo vam ovim tekstom barem malo pojasnili značaj energetske efikasnosti i energetskih pasoša i da smo svi shvatili kako ugradnja izolacije jeste investicija, ali isto tako i doprinos kvalitetnijem životu ukućana i ništa manje važno, uštedi kućnog budžeta. I na kraju priče o energetskoj efikasnosti zgrada, izuzetno je važno znati kako poboljšanjem energetske efikasnosti zgrada pa i svih drugih tipova objekata, direktno utičemo na očuvanje životne sredine.
fotografije: „Solis“ ; Pixabay
Mislim da je zadnjih par godina pocela da se budi svest o energetskoj efikasnosti. Problem kod nas je sto ljudi ne zele da uloze odmah novac za nesto sto ce im se visestruko isplati tek za nekoliko godina. Da se ja pitam svuda bih stavila solarne panele.
Ne znam kako je u Novom Sadu ali u Beogradu svaka novogradnja ima problema sa izolacijom. Mislim pre svega na zvučnu izolaciju, ali je to povezano i sa toplotnom. Zidovi su tako tanki, štedi se na materijalu čuje se svaki šum i glas ne samo komšije do vas nego i iznad ili ispod dva tri stana. Zaključak još uvek je kod nas izolacija poslednja rupa na svirali. Ali svaka čast tim zgradama koji imaju energetski pasoš, možda je to početak pravilnog razmišljanja i kod nas
Copyright © 2020 "SOLIS NEKRETNINE" D.O.O.. Sva prava zadržana
Web dizajn Teshadesign