Za sam početak ovog teksta trebamo navesti jedan zaista poražavajući podatak da većina građana tokom hladnih zimskih dana, greje od 25 kvadratnih metara stambenog prostora u svojoj kući, a najviše do 50 kvadratnih metara.
To znači da se u kući u kojoj živi jedna porodica, tokom hladnih dana ne greju sve prostorije. Izvesno je da će se i prostorije koje se greju ujedno i teže zagrejati, ako je u kuću ugrađena loša izolacija ili ako izolacije uopšte nema. U brojnim ispitivanjima, dokazano je kako dobra izolovanost kuće može duplo smanjiti troškove potrošenih energenata. Ako ste razmišljali koji je odgovor na postavljeno pitanje u samom naslovu ovog teksta, smatramo da se odgovor već sam nameće.
Ako dobro izolujete svoju kuću, možete imati značajne uštede u potrošnji energenata od čak 45, 50 pa i više posto. Sličnu računicu možemo izvesti i za potrebe hlađenja kuće tokom toplih letnjih dana. Isplativost ugradnje izolacije u stare kuće, ipak zavisi od slučaja do slučaja.
Mnoge porodice ne poseduju potrebna finansijska sredstva za kupovinu i ugradnju izolacionih materijala u svoje kuće. Ako se porodicama koje nemaju novca za potrebne aktivnosti u izolovanju stare kuće ne pomogne, same će teško u tome uspeti i jedinu pomoć mogu eventualno očekivati od države.
Smatra se da se uložena sredstva za ugradnju izolacionih materijala u kuću u načelu vraćaju za nekoliko godina, preciznije procene ukazuju da se radi o periodu od 10 godina.
Zanimljiv je slučaj u kome su poređene dve kuće približne kvadrature, ali je bitno navesti kako je u jednu kuću ugrađena izolacija a u drugu ne. Vlasnici kuće koja nema izolaciju mesečno za grejanje izdvajaju oko 150 eura, dok vlasnici kuće sa ugrađenom izolacijom imaju duplo niže troškove pa za grejanje mesečno izdvajaju oko 75 Eura.
Treba svakako napomenuti da osim izolacionih materijala na staroj kući, obavezno treba promeniti i kompletnu stolariju. Jasno je da je efikasnost polovična, ako u kuću ugradimo izolacioni materijal a ne promenimo lošu stolariju.
Poznato je da stiropor nije najkvalitetniji izolacioni materijal, ali se zna da je on i najjeftiniji. Treba navesti kako stiropor ima lošu parapropusnu moć, a jedna od mana je loše ponašanje kao izolacionog materijala u eventualnom požaru. Poznato je da se na ovim prostorima najčešće rade Demit fasade za koje se najčešće koristi kamena vuna ili stiropor.
Kamena vuna se smatra najkvalitetnijim izolacionim materijalom, traje duže od drugih izolacionih materijala, a ima i višu klasu vatrootpronosti. Dobra termoizolaciona svojstva poseduje grafitni stiropor i on je ujedno i najjeftini, međutim njegova mana je što je mekan i može se zbog toga oštetiti.
Što se grafitnog stiropora tiče, njegova cena sa ugradnjom iznosi oko 20 Eura po kvadratu, dok za kamenu vunu morate izdvojiti 10 Eura više. Debljina termoizolacije na novijim objektima iznosi 12 centimetara, dok na starijim kućama koje se renoviraju debljina izolacije može biti i nešto manja.
Zašto uraditi „Kontaktnu fasadu“ pa zato što ćete je uraditi samo jednom u svom i životu kuće u kojoj živite. Izuzetno je važno napomenuti kako izolacijom spoljne fasade obezbeđujete odličnu termoizolaciju zimi, ali isto tako i leti. Dobro urađena fasada vašu kuću štiti od eventualnog požara, ali i od buke koja dolazi od spolja. Fasadu treba uraditi tako da zidovi mogu da dišu, kako se ne bi stvarala plesan.
Tavanski prostor kuće koji se ne greje ujedno i ne koristi, treba izolovati tako da se na pod postavi stiropor ili rolna kamene vune. Kako u ovom slučaju ne treba platiti ugradnju izolacije, troškovi ne prelaze 10 Eura po kvadratu za stiropor. Na početku teksta smo kao primer poređenja uzeli kuću veličine 100 kvadrata pa bi za izolaciju tavanskog poda ovakve kuće, trebalo izdvojiti oko 100 Eura.
Kod starijih kuća, jedan od velikih problema je loša stolarija. Kroz šupljine na dotrajaloj stolariji, izlazi veliki deo toplote iz unutrašnjosti kuće i tim putem nastaju veliki toplotni gubici. Poznato je da kroz pukotine i otvore na lošoj stolariji, izlazi više toplote nego kroz zidove.
Na našim prostorima se za proizvodnju stolarije, najčešće koriste aluminijumski i pvc profili. Pvc zato što je on najjeftiniji, a aluminijumski zato što je dugotrajniji, samim tim i znatno kvalitetniji od pvc profila. Kvadratni metar kvalitetnijeg pvc prozora koji poseduje roletnu sa ugradnjom košta oko 200 Eura, dok isti takav od aluminjuma košta duplo više oko 300 Eura.
Naš predlog je da svaki prozor koji planirate promeniti, obavezno poseduje i roletnu koja leti štiti od prodora toplih sunčevih zraka u objekat. Što znači da bi za zamenu kompletne stolarije na jednoj prosečnoj kući od 100 kvadrata, trebalo izdvojiti od 3000 do 4500 Eura.
Pretpostavlja se da veliki broj kuća u Srbiji nema termoizolaciju i da tako troše čak pet puta više energije, nego kuće u Evropskoj Uniji. Zanimljivo je da je slična situacija i u susednim nam državama, koje su članice Evropske Unije. Iako su članice Eu u državama koje nas okružuju, ulaganja u izolaciju starijih kuća ima tek ponegde.
Treba svakako napomenuti da čak i pet centimetara izolacije koju postavimo na zidove kuće, donosi značajnu uštedu kućnog budžeta. Po novom zakonu o energetskoj efikasnosti na kuću treba ugraditi izolaciju debljine stiropora od 12 centimetara i to donosi trostruko veću uštedu u potrošnji energenata za zagrevanje kuće.\
Prosečna veličina kuća u Srbiji je 200 kvadratnih metara i ako bi se na kući ove veličine izolovala samo fasada to domaćinstvo bi godišnje uštedelo najmanje 100.000 dinara.
U Srbiji se ne očekuju neke posebne promene u vidu obezbeđenja subvencija i povoljnih kredita za izolaciju starih kuća. Promene možemo najverovatnije očekivati tek onda, kada nas zakoni EU na to primoraju. Dok do takvih promena ne dođe i država ne podrži sa svoje strane građane kako bi izolovali svoju staru kuću, ostaje nam samo da priželjkujemo što blaže zime i naravno da ne poskupe energenti koje koristimo za zagrevanje naše kuće.
Građani Srbije su sve više zainteresovani za izolaciju starijih kuća, najverovatnije zbog saznanja da loše izolovana kuća troši više energenata od dobro izolovane kuće. U poslednje vreme primetna je i marketinška podrška u vidu edukacije građana, kojima se preporučuje da što pre izoluju svoje kuće i na taj način poboljšaju energetsku efikasnost.
U promo filmovima u kojima se promoviše energetska efikasnost, ipak često nedostaju podaci o realnim troškovima izolacije kuća. Poznato je da Danska ima najveću energetsku efikasnost za razliku od Srbije, koja je tek na samom začetku energetske efikasnosti.
I pre nego što nas hladniji dani opomenu da dolazi zima, sigurno razmišljamo o tome kako što bolje da zagrejemo kuću. Jasno je da odmah razmišljamo za koju vrstu energenata da se odlučimo i naravno za one koji su najpovoljniji. Međutim ako dozvolimo toploti da izađe iz kuće, nismo rešili problem zagrevanja, bez obzira za koji se energent odlučimo.
Pokušaćemo sa nekoliko saveta pomoći u odluci, kako sa što manje novca da barem u nekoj početnoj osnovi izolujete kuću. Tokom zimskih dana zagrevanje unutrašnjosti kuće u energetskoj potrošnji čini i do 70%. Za starije kuće koje su odavno izgrađene, korišćeni su tada poznati izolacioni materijali.
Međutim mnogi od njih poput ploča proizvedenih od sintetičkih materijala kao i staklena vuna, vremenom znatno gube izolacione karakteristike. U to vreme su te kuće ispunjavale standarde toplotne provodnosti, ali sada više ne.
Kako su ti izolacioni materijali vremenom izgubili na svom kvalitetu, sigurno da više ne ispunjavaju zadovoljavajuće kriterijume. I ne samo to već utiču na sve veće izdatke za kupovinu energenata, koji se brzo potroše i ujedno ne zagreju unutrašnjost kuće do zadovoljavajuće sobne temperature.
Ako ne možete uložiti u kupovinu recimo stiropora debljine 12 centimetara za početak možete kupiti stiropor debljine 5 centimetara. Postavljanjem stiropora od 5 centimetara ipak možete smanjiti odlivanje toplote iz unutrašnjosti kuće.
Na internetu možete pronaći brojne snimke uz savete kako izolaciju (stiropor i mrežice) postaviti na zid, a uvek možete pozvati nekog komšiju koji ima iskustva u tome i zamoliti ga da vam pokaže nekoliko početnih poteza. Malo po malo i sigurno ne tako brzo kao iskusan majstor, ali vremenom možete „obući“ vašu kuću.
Ako se pitate na kojim mestima se gubi najviše toplote, treba napomenuti da je tavan najkritičnije mesto kuće. Pretpostavimo da se tavanski prostor ne koristi kao životni prostor, ali to ne znači da se taj prostor ne treba izolovati.
Nije vam potreban majstor da bi postavili sunđer određene debljine na tavanski pod, jer sunđer bilo koje debljine možete samo spustiti na pod i redom ga poređati. Isto tako na tavanski pod možete poređati stiropor recimo debljine 5 centimetara.
Verovatno u kući imate vratanca koja se direktno iz unutrašnjosti kuće koriste za izlaz na tavan. Moramo reći da je i to mesto gde se toplota iz unutrašnjosti kuće premešta na gore i gubici u grejanju unutrašnjih prostorija su znatni. I opet vam nije potreban majstor da sa tavanske strane izolujete ta vratanca i recimo na njih zalepite stiropor bilo koje debljine i na ivice zalepite traku koja se koristi za zaptivanje vrata i prozora.
Evo još nekoliko mesta na kući kroz koja izlazi toplota iz unutrašnjosti kuće: stolarija (vrata i prozori), električne utičnice i kanali za kablove, šupljine uz vodovodne i kanalizacione cevi, kao i šupljine kod cevi za grejanje, odvodi ventilacija, dimnjaka, ventilatori u zidu... Sigurno i sami znate koja su to još mesta u kući gde toplota može da izađe van unutrašnjih prostorija. Postoje razni materijali sa kojima možete te neke šupljine zatvoriti:
Već sa ovakvom početnom izolacijom tavanskog prostora, možete za barem 2-3 stepena povećati zagrejanost prostorija u kući. Pre nego što počnete radove sačuvajte stare račune za kupovinu energenata od prethodne zime i uporedite ih sa novijim računima nakon postavljene izolacije i saznaćete da li ste i koliko uspeli uštedeti kućni budžet tokom naredne zime. Zato samo hrabro napred i krenite sa izolacijom vaše kuće, barem u onim segmentima koje možete uraditi sami bez nečije pomoći.
I da zaključimo kako stariju kuću svakako treba izolovati. Međutim ako nemate na raspolaganju veću sumu novca, napomenuli smo kako barem početno uz skromnija finansijska sredstva, ipak možete započeti izolaciju vaše starije kuće.
fotografije: „Solis“ nekretnine; Pixabay
75e gubimo svakog meseca na losu izolacija. Ako grejna sezona traje 5meseci to je ugrubo 400e. Znaci investicija se isplati kroz desetak godina sto je nasim ljudima citava vecnost.
Izolacija se uvek isplati, pa tako i u staru kuću, ako je kuća još uvek u dobrom stanju. Pitanje je samo koliko imate novca da uložite u izolaciju i grejanje. Ali sasvim ste u pravu, većina onih koji imaju veće kuće, zimi greju mahom samo 1-2 sobe, dok je ostatak previše hladan za bilo kakav boravak. Tužno, ali istinito. Imate veliku kuću, u koju ste uložili mnogo, a celu koristite samo leti ili ni tada. Bolje da ste sazidali manju, ali u njoj uradili sve, i izolaciju, i dobru stolariju,, i grejanje. Ovako većina tako velikih na kraju ostane zauvek nedovršena.
Copyright © 2024 "SOLIS NEKRETNINE" D.O.O.. Sva prava zadržana
Web dizajn Teshadesign