Šta je veranda

---

Sigurno ste nekada čuli kada vaše bake ili deke na selu kažu „Idem na verandu“.

Kada bi vas neko pitao šta je veranda, kakav bi bio vaš odgovor?

Poreklo reči veranda najverovatnije vodi poreklo iz Potrugalskog, ali i Španskog jezika. Pretpostavlja se da je reč „varanda“ nastala najkasnije 1498. godine. Postoje saznanja da je reč varanda pozajmljena iz Indijskog rečnika u 18. veku, ali je gotovo sigurno da ova reč nije nastala u Indiji, već u Portugalu. 

Pozajmivši ipak reč veranda iz Indijskog jezika, ova reč stiže u 19. veku u Nemačku i druge Evropske države. Postoje određena saznanja, koja kažu da je reč Veranda u osnovi uzeta iz latinskog jezika, kao što je reč „vara“ u prevodu „drveni krst sa račvastom šipkom“. Sa druge strane korišćena je i reč „gerunda“ i sve zajedno su te reči označavale „granicu“ i „barijeru“.

Veranda je najčešće zastakljen trem ili terasa u okviru kuće, a može biti napravljena i kao zasebna građevina. Verandu nazivaju još i „doksat“, a stranci ovaj deo objekta zovu „patio“. Većina verandu ostavi otvorenu i nad nju stavi samo nadstrešnicu. Ovako se dobije izuzetno lep deo kuće na kome se najčešće ruča, primaju gosti ili pozivaju komšije na kafu. Veranda se može betonirati ili obložiti kamenim pločama, a u toj varijanti se može koristiti kaldrma, cigla ili blokovi. 
 

 

Neki razliku između trema i verande vide ovako: trem je nezastakljen, a veranda je zastakljena. Veranda ima svoje dobre, ali i loše strane. Jer ako živite u kući veći deo godine kada je hladnije, onda je sigurno lepše da kada je vreme lepo, izađete odmah u prostor kojim vlada povetarac i svež vazduh. Opet ako zastaklite taj prostor, onda ga i zimi možete koristiti. A mislimo da ćete se složiti sa nama, da je sve stvar želja i ukusa i na kraju da li želite imati trem ili verandu.

Veranda je bila izuzetno popularna u australijskoj narodnoj arhitekturi. Tokom 1850-te godine, najčešće je bila rasprostranjena u kolonijalnim zgradama. Viktorijan Filigri (Victorian Filigree) je bio stil arhitekture, koji je uvrštavao verandu posebno na spoljnim delovima kuća i komercijalnim zgradama, kao što su bili hoteli. Kvinslender je opet bio stil arhitekture u drugom delu Australije, koji je bio prilagođen suptropskim klimatskim uslovima. Ovaj stil su posebno karakterisale izuzetno velike verande. 

U Brazilu su opet verande građene tako da su uvek bile okrenute na stranu sveta, gde je sunce ujutro izlazilo na horizont. Gradska kuća Kreol (Creole) u Nju Džersiju (New Orleans), bila je izuzetno poznata po izuzetno čestoj upotrebi verande. Većina kuća u južnoj Americi pre pojave klima uređaja, u svrhu rashlađivanja su imale verande, kojima je strujao svež vazduh. U Poljskoj se reč veranda uglavnom koristi za krovni aneks kuće koji se ne greje i nema zidove ili staklene zidove.

U Španiji je bila često korišćena takozvana kolonijalna arhitektura, koja je podrazumevala izgradnju verandi. Najčešće su bile postavljane na spoljašnjost zgrada, zgrade koje su imale dvorište i duž unutrašnjih zidova dvorišta. Zanimljivo je da su pojedine kuće imale izgrađenu verandu za svaku prostoriju, koja je iz kuće direktno izlazila u dvorište i to kao zamena umesto direktnih veza sa drugim prostorijama ili kao zamena unutrašnjih koridora.