SOLIS - TO JE IME ZA VAŠ DOM!
SOLIS - TO JE IME ZA VAŠ DOM!
Ekonomije su podložne ciklusima uspona i padova, a tržište nekretnina često prati te trendove. Tokom ekonomskih kriza, ljudi obično imaju manje novca za trošenje, što može dovesti do smanjene potražnje za nekretninama. To može dovesti do pada cena stanova, pa čak i do povećanja neprodatih nekretnina.
Međutim, tržište nekretnina nije monolit. Iako ekonomske krize mogu negativno uticati na neka tržišta, druga su iznenađujuće otporna. Otporna tržišta obično imaju jedinstvene karakteristike koje ih štite od najlošijih efekata ekonomskih nevolja.
Tržišta nekretnina otporna na krize mogu se pokazati otpornim iz nekoliko ključnih razloga:
Nekretnine se tradicionalno smatraju dugoročnom investicijom. Za razliku od deonica koje mogu brzo fluktuirati, nepokretnosti obično zadržavaju svoju vrednost tokom vremena. Tokom kriza, investitori koji žele zaštititi svoj kapital, često se okreću nekretninama kao sigurnoj luci.
Ponuda građevinskog zemljišta, naročito na poželjnim gradskim lokacijama, obično je ograničena. Čak i tokom ekonomskih kriza, potražnja za nekim nekretninama, može ostati jaka, što pomaže u održavanju cena.
Stanovi su osnovna potreba, a potražnja za prostorom za život, obično ostaje i tokom recesije. Iako ljudi možda odlože kupovinu stana tokom krize, retko je potpuno napuštaju.
Centralne banke često snižavaju kamatne stope tokom ekonomskih kriza, kako bi stimulisale ekonomiju. Niže kamate na hipoteke, mogu učiniti kupovinu nekretnina privlačnijom i održati potražnju na tržištu.
Ekonomske krize ne utiču na sve lokacije podjednako. Gradovi sa snažnim lokalnim ekonomijama, rastućim brojem stanovnika ili statusom privrednih ili akademskih centara, mogu biti otporniji na nacionalne ekonomske trendove.
Kombinacija ovih faktora, može učiniti neka tržišta nekretnina otpornim na krize. Ipak, važno je napomenuti da otpornost nije isto što i imunitet. Cene nekretnina i na otpornim tržištima mogu stagnirati ili čak malo pasti tokom kriza, ali oporavak je obično brži nego na drugim tržištima.
Kako smo već istakli, gradovi sa značajnim prilivom stanovništva, često imaju otpornija tržišta nekretnina. Zanimljivo je da je Novi Sad grad sa najvećim prilivom novih stanovnika u Srbiji, takođe pokazao značajnu otpornost na ekonomske krize.
Veliki priliv stanovnika utiče na otpornost tržišta nekretnina tokom kriza na nekoliko ključnih načina:
Novi stanovnici stvaraju konstantnu i rastuću potražnju za stanovima. Ova povećana potražnja pomaže u održavanju cena nekretnina i može čak izravnati efekte ekonomskog pada koji bi inače doveli do pada potražnje.
Sa većim brojem stanovnika, tržište stanova ima i širu bazu potencijalnih kupaca. Tokom kriza, neki kupci možda odustanu od kupovine stana, ali veća baza omogućava da drugi manje pogođeni ekonomskim problemima i dalje učestvuju.
Povećan broj stanovnika često ide ruku pod ruku sa diverzifikacijom lokalne ekonomije. Novi stanovnici mogu biti nosiоci novih poslova i industrija, čime se smanjuje zavisnost grada od jednog sektora koji bi bio teže pogođen krizom.
Rast stanovništva često stimuliše tržište rada, stvarajući nova poslovna mesta i privlačeći mlade profesionalce. Ovo stvara zdravu demografiju kupaca stanova, posebno među mladima i osobama sa stabilnim poslovima, koji su manje osetljivi na kratkoročne ekonomske fluktuacije.
Veliki priliv stanovnika doprinosi širem i stabilnijem tržištu stanova, što ga čini otpornijim na ekonomske šokove!
Povećanu potražnju za stanovima može uzrokovati niz faktora od demografskih trendova i ekonomskih uslova do specifičnih karakteristika samog tržišta nekretnina!
Evo nekoliko najznačajnijih faktora:
Rast stanovništva
Povećanje broja stanovnika u određenom području, bilo kroz prirodni rast ili migracije, automatski dovodi do veće potražnje za stanovima.
Promena starosne strukture
Starenje populacije može dovesti do porasta potražnje za manjim stanovima i apartmanima, dok mlađi ljudi mogu preferirati veće prostore sa više soba.
Promena strukture domaćinstava
Povećanje broja domaćinstava sa jednog na dva, dovodi do veće potražnje za manjim stanovima.
Ekonomski rast
Dobar ekonomski ambijent sa rastom BDP-a i porastom zaposlenosti, obično dovodi do povećanja potražnje za stanovima, jer ljudi imaju više novca za ulaganje u nepokretnosti.
Niske kamatne stope
Niže kamatne stope na hipoteke čine kupovinu nekretnina jeftinijom, što stimuliše potražnju i podiže cene.
Inflacija
Inflacija može dovesti do povećane potražnje za nekretninama, kao zaštitnog sredstva od gubitka vrednosti novca.
Ograničena ponuda
Ako je ponuda stanova ograničena, a potražnja raste, to dovodi do porasta cena i povećane potražnje.
Kvalitet života
Gradovi i regije sa visokim kvalitetom života, dobrim obrazovanjem, zdravstvenom zaštitom i kulturnim sadržajima, privlače nove stanovnike i dovode do povećane potražnje za stanovima.
Infrastruktura
Dobro razvijena infrastruktura sa efikasnim javnim prevozom, zelenim površinama i sigurnim okruženjem, čini grad privlačnijim za život i stimuliše potražnju za stanovima.
Povećanje investicija
Investicije u izgradnju novih stanova i revitalizaciju starih objekata, mogu dovesti do porasta ponude i dodatno podstaknuti potražnju.
Važno je napomenuti da ovi faktori ne deluju u izolaciji, već se međusobno isprepliću i pojačavaju. Na primer, rast stanovništva može dovesti do ekonomskog rasta, što pak može dovesti do nižih kamatnih stopa i povećane potražnje za stanovima.
Razumevanje različitih faktora koji utiču na potražnju za stanovima, ključno je za procenu budućih trendova na tržištu nekretnina i donošenje pravilnih odluka o ulaganju.
Ekonomske krize, iako često dovode do gubitka poslova, mogu takođe stvoriti nove mogućnosti za tržište rada!
Evo kako to funkcioniše:
Promena industrijske strukture
Tokom kriza neke industrije mogu biti teže pogođene nego druge. Sa druge strane, nove industrije i sektori, mogu se pojaviti kao odgovor na promenjene ekonomske okolnosti.
Evo zanimljivog primera:
Ekonomska kriza 1990-ih izazvala je pad proizvodnje, ali je takođe iznedrila rast internet preduzetništva i tehnoloških sektora!
Prestrukturiranje i inovacije
Krize mogu naterati preduzeća da postanu efikasnija i inovativnija, kako bi preživela krizne izazove. To može dovesti do razvoja novih proizvoda i usluga, što može stvoriti nova radna mesta.
Prekvalifikacija radne snage
Kako se potrebe tržišta rada menjaju, vlada i privatni sektor mogu investirati u programe prekvalifikacije radne snage. To omogućava radnicima koji su izgubili posao da steknu nova znanja i veštine potrebne za rad u rastućim sektorima.
Preduzetništvo
Ekonomske krize mogu takođe podstaći preduzetništvo. Ljudi koji su izgubili posao mogu biti motivisani da pokrenu sopstveni posao, što može stvoriti nova radna mesta i doprineti privrednom oporavku.
Međutim, važno je napomenuti da ovaj proces stvaranja novih radnih mesta obično traje određeno vreme. Takođe, nova radna mesta koja se stvaraju tokom krize, možda nisu direktna zamena za ona koja su izgubljena. Na primer, radnik iz fabrike koji izgubi posao tokom krize, možda neće biti kvalifikovan za rad u novoj IT kompaniji koja počinje sa radom.
Ukupno, ekonomske krize izazivaju značajne promene na tržištu rada. Iako dolazi do gubitka poslova, one takođe mogu otvoriti nove mogućnosti i pokrenuti nove privredne grane, što dugoročno može doprineti oporavku i novim mogućnostima zapošljavanja.
Činjenica da je Novi Sad akademski grad sa velikim brojem fakulteta, viših i srednjih škola u državnom i privatnom vlasništvu definitivno doprinosi otpornosti njegovog tržišta nekretnina tokom kriza!
Evo kako to konkretno utiče:
Stalan priliv studenata
Univerziteti i visoke škole u Novom Sadu privlače studente iz cele zemlje, a često i iz inostranstva. Ovi studenti stvaraju konstantnu potražnju za studentskim domovima i iznajmljivanjem i kupovinom stanova, što podržava tržište nekretnina.
Diverzifikacija ekonomije
Univerziteti i škole ne samo da stvaraju potražnju za stanovanjem, već i doprinose diverzifikaciji lokalne ekonomije. Oni su često centri za istraživanje i razvoj, što može podstaknuti rast novih preduzetničkih inicijativa i poslova vezanih za znanje. Ova raznovrsnost, čini ekonomiju Novog Sada otpornijom na šokove u određenim sektorima.
Visokoobrazovana radna snaga
Univerziteti stvaraju veliki broj visokoobrazovanih ljudi, koji su atraktivni za preduzeća. To čini Novi Sad privlačnom lokacijom za poslovanje i može stimulisati rast sektora visoke tehnologije i drugih sektora koji nude dobro plaćena radna mesta. Ovo pak omogućava ljudima da kupuju ili iznajmljuju nekretnine, čime se dodatno podupire tržište.
Dakle, prisustvo univerziteta i škola u Novom Sadu nije samo faktor koji stvara stalnu potražnju za stanovima, već i doprinosi zdravoj i diverzifikovanoj ekonomiji, koja može izdržati ekonomske turbulence. I upravo to na tržište nekretnina deluje kao stabilizator tokom kriza.
Nadimak za Novi Sad kao Silicijumska dolina Srbije zanimljiv je trend i svakako ga treba pomenuti u sklopu otpornosti tržišta nekretnina na krize!
Evo nekoliko činjenica:
Rast IT sektora
Slika Novog Sada kao razvojnog IT centra, govori o rastućem IT sektoru u gradu. Ovaj sektor obično nudi visoke plate i privlači talente i preduzetnike iz cele zemlje.
Stvaranje novih radnih mesta
Rast IT sektora znači i stvaranje novih radnih mesta. To povećava broj ljudi koji sebi mogu da priušte kupovinu ili zakup nekretnina, što dodatno stimuliše tržište stanova.
Investori i preduzetnici
Uznapredovana reputacija Novog Sada kao IT centra, privlači venture kapitaliste, investitore i preduzetnike. Ovi ljudi često traže smeštaj u gradu, što dodatno pojačava potražnju za stanovima.
Međutim, važno je napomenuti još nekoliko bitnih činjenica:
Relativno novi trend
Nadimak Silicijumska dolina Srbije relativno je novi trend, a dugoročni efekat na tržište nekretnina još treba sačekati.
Neizvesnost u IT sektoru
IT sektor je poznat po svojoj promenljivosti. Iako je trenutno u usponu, neizvesno je da li će se ovaj trend nastaviti dugoročno.
Ukupno, reputacija Novog Sada kao IT centra, doprinosi otpornosti tržišta nekretnina na nekoliko načina. Stvara nove poslove, privlači investitore i povećava potražnju za stanovima. Međutim, važno je biti svestan relativne novosti ovog trenda i promenljivosti IT sektora.
Zaposleni u IT industriji poznati su po svojim relativno visokim zaradama, što ih čini privlačnim kupcima nekretnina u Novom Sadu!
To utiče na tržište nekretnina na dva glavna načina:
Povećana potražnja
Visoke plate zaposlenih u IT sektoru, dovode do povećane potražnje za stanovima u gradu. Oni mogu sebi priuštiti da kupe ili iznajme skuplje nekretnine, što podiže cene i podstiče izgradnju novih stanova.
Stalan prihod
Poslovi u IT sektoru često se smatraju stabilnim i sigurnim sa manjom šansom za gubitak posla u odnosu na neke druge industrije. To daje kupcima iz IT-a veću sigurnost u pogledu otplate hipoteke i čini ih privlačnim ciljevima za davaoce kredita.
Naravno, važno je napomenuti da nemaju svi IT zaposleni iste finansijske mogućnosti. Neki od njih su možda tek počeli karijeru ili rade u manjim firmama sa nižim zaradama.
Ipak, visoke plate u IT sektoru čine ovu grupu kupaca značajnim faktorom na tržištu nekretnina u Novom Sadu. Njihova potražnja i finansijska stabilnost, doprinose ukupnoj otpornosti tržišta, pogotovo tokom kriza.
Osim toga, važno je istaknuti da se ne radi samo o lokalnim kupcima. Rast IT sektora u Novom Sadu privlači i IT stručnjake iz drugih gradova i zemalja, što dodatno pojačava potražnju za stanovima.
IT sektor u Novom Sadu igra značajnu ulogu u jačanju otpornosti tržišta nekretnina, a to je trend za koji se očekuje da će se nastaviti i u budućnosti.
Pored IT sektora, postoji niz drugih tipova poslova koji mogu napredovati ili barem biti otporniji na ekonomske krize!
Zdravstvena zaštita
Tokom kriza, potreba za zdravstvenim uslugama, obično ostaje ista ili čak raste. Bolnice, klinike, ambulante i druge zdravstvene ustanove, gotovo uvek traže medicinsko osoblje, medicinske sestre, tehničare i druga tipska radna mesta.
Obrazovanje
Obrazovni sistem takođe ima stalnu potrebu za nastavnicima, profesorima, stručnim saradnicima i drugim školskim radnicima. Iako budžet za obrazovanje možda bude pod pritiskom tokom krize, te potrebe obično i dalje postoje.
Javni sektor
Vlada i druge javne institucije, često imaju stabilnije finansiranje od privatnog sektora. Poslovi kao što su administrativni radnici, socijalni radnici, službenici za hitne slučajeve i slično, obično pružaju veću sigurnost zaposlenja tokom ekonomskih preokreta.
Prehrambena industrija
Ljudi moraju jesti i piti bez obzira na ekonomske okolnosti. Stoga, prehrambena industrija, uključujući proizvodnju hrane i pića, distribuciju i maloprodaju, obično ostaje relativno stabilna tokom kriza.
Javne usluge
Javne usluge poput vodosnabdevanja, odvođenja otpadnih voda, električne energije i telekomunikacija, potrebne su u svakodnevnom životu. Preduzeća koja pružaju ove usluge, obično imaju stabilnu potražnju i nastavljaju sa radom tokom kriza.
Popravke i održavanje
Čak i tokom kriza, zgrade sa stanovima i druge građevine, zahtevaju popravke i održavanje. Električari, vodoinstalateri, majstori za popravke i slični zanati, obično imaju posla tokom ekonomskih preokreta!
Industrija sigurnosti
Nesigurnost se može povećati tokom ekonomskih kriza, što može dovesti do veće potražnje za službama obezbeđenja. Ovo se odnosi na osiguravajuće kuće, privatne preduzetnike za obezbeđenje, ali i na radna mesta kao što su policija, vatrogasna služba i službe hitne pomoći.
Poljoprivreda
Proizvodnja hrane je neophodna, a poljoprivreda i srodne delatnosti, obično nastavljaju sa radom tokom kriza. Iako cene poljoprivrednih proizvoda mogu fluktuirati, potražnja za hranom obično ostaje jaka.
Psihologija i mentalno zdravlje
Ekonomske krize mogu negativno uticati na mentalno zdravlje ljudi. Psiholozi, terapeuti i drugi stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja, mogu doživeti veću potražnju za svojim uslugama tokom ovih perioda.
Specijalisti za sanacije
Tokom kriza preduzeća su možda prisiljena da se restrukturiraju ili reorganizuju kako bi preživela. Specijalisti za sanacije i konsultanti za preokret, mogu pružiti dragocenu pomoć preduzećima u teškom ekonomskom okruženju.
Važno je napomenuti da otpornost ovih poslova na krize, može varirati što zavisi o specifičnom sektoru i vrsti posla. Ipak, tendencija je da ove oblasti pružaju relativno veću stabilnost zaposlenja tokom ekonomskih izazova.
Na osnovu razmotrenih činjenica, možemo zaključiti da je prodaja stanova u Novom Sadu relativno otporna na ekonomske krize iz nekoliko razloga:
Diverzifikovana ekonomija
Novi Sad nema ekonomiju koja se oslanja na samo jedan sektor. Prisustvo univerziteta, IT sektora, državnih institucija, kao i zdrave prehrambene industrije i javnih usluga, širi bazu zaposlenih i osigurava relativno stalan priliv ljudi u grad koji traže smeštaj.
Univerzitetski grad
Novi Sad kao važan univerzitetski centar privlači studente na studije, što stvara konstantnu potražnju za studentskim domovima i iznajmljivanjem stanova. Takođe, prisutnost univerziteta doprinosi razvoju IT sektora i drugih sektora koji nude dobro plaćena radna mesta, što omogućava ljudima da kupe ili iznajme nekretnine.
Javni sektor
Prisustvo sektora javnih usluga u Novom Sadu, pruža stabilnost tržištu rada. Čak i tokom kriza ovi poslovi obično pružaju veću sigurnost zaposlenja, što omogućava ljudima da razmišljaju o kupovini nekretnina.
Relativno visoke zarade
Razvoj IT sektora i prisutvo univerziteta doprinose dolasku ljudi sa većim zaradama u Novi Sad. Ovo povećava potražnju za kvalitetnim stanovima i stimuliše tržište nekretnina.
Novi Sad se smatra gradom sa visokim kvalitetom života i dobrim perspektivama za budućnost. Zbog toga se kupovina stana u Novom Sadu često vidi kao sigurna dugoročna investicija, čija vrednost nekretnina ima tendenciju rasta tokom vremena.
Naravno, tržište nekretnina nije potpuno imuno na ekonomske krize. Ipak, navedeni razlozi ukazuju na to da je Novi Sad relativno otporan grad na tom polju. Diverzifikovana ekonomija, veliki broj studenata, prisutnost stabilnih poslova i relativno visoke plate, doprinose opštoj čvrstoći tržišta stanova u Novom Sadu.
fotografije: Solis Nekretnine
Nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati ovaj blog.
Copyright © 2020 "SOLIS NEKRETNINE" D.O.O.. Sva prava zadržana
Web dizajn Teshadesign