SOLIS - TO JE IME ZA VAŠ DOM!
SOLIS - TO JE IME ZA VAŠ DOM!
Ako navedemo da ovaj tekst posvećujemo prelepom arhitektonskom zdanju u Novom Sadu koje se nekada zvalo Varoško kupatilo pa i Jodno gradsko kupatilo, pojedini od vas sigurno će znati da pišemo o sadašnjoj Jodnoj banji, kako ovaj impozantan objekat zovu Novosađani.
Kao i puno toga u životu, skoro sve u vezi Jodne banje desilo se sasvim slučajno. Gradska vlast slobodnog kraljevskog grada Novog Sada, odlučila je da na ivici tadašnje Futoške šume započne 1897. godine bušenje novog arterskog bunara, kako bi se obezbedila dovoljna količina pijaće vode za ondašnje stanovništvo.
Tokom bušenja bunara desilo se nešto potpuno neočekivano, jer je iz bušotine najednom šiknuo mlaz tople vode. Kasnijim merenjem ustanovljeno je da je pronađena lekovita jodna voda, čija je temperatura iznosila 24,6 stepena. Na sadašnjem prostoru gde je izgrađena Jodna banja, nekada je bila šuma i kako smo naveli radnici koji su bušili bunar za potrebe obezbeđenja dovoljne količine pijaće vode, pronašli su sasvim slučajno geotermalni izvor.
Na samom početku pronalaska lekovite termalne vode pretpostavljalo se da je voda iz ove bušotine lekovita, a to se nakon ispitivanja kvaliteta i sadržaja vode saznalo da je lekovita voda itekako bogata jodom.
Odmah po pronalsku tople lekovite izvorske vode bogate jodom, pojedinci su se brzo organizovali i improvizovali gradsko kupatilo tako što su izgradili jednu baraku, koja je na žalost 1900. godine potpuno izgorela. Ubrzo nakon toga izgrađena su dva parterna objekta koja su posedovala sanitarni čvor i 20-tak kada.
Da je pronađena lekovita voda u Novom Sadu brzo se pročulo, a dovoljno govori informacija da je van svih očekivanja ovo mesto na samom početku rada, posetilo čak 15.800 posetilaca. Mada poznato je i tadašnje moralno načelo tog vremena pa se unapred znalo u kom terminu će se kupati samo žene, a u kom terminu samo muškarci.
Odlukom gradskog ekonomskog odbora 1900-te godine, zvanično je osnovano gradsko kupatilo kod arterskog bunara. Već 1909. godine osnovano je Varoško kupatilo, a 1910. godine Novi Sad je proglašen banjskim mestom.
Kao što smo već naveli na sadašnjem mestu Jodne banje bila je šuma, a ubrzo nakon pronalaska termalne vode sa jodom, Varoško kupatilo i prostor oko njega bili su izgrađeni i uređeni u englesko-francuskom stilu.
Poznato je da je na inicijativu doktora-balneologa Vilhelma Vilta na prostoru tadašnje periferije grada Novog Sada u tadašnjoj Futoškoj šumi, izgrađen prelep i nadasve raskošan objekat Jodna banja.
Tada nije ni slutio da će u zgradi tadašnjeg Varoškog kupatila, reumatizam izučavati čak šest primarijusa. Verovatno nije ni pretpostavljao da će Jodna banja postati Specijalna bolnica za reumatske bolesti i to jedina tog tipa u Vojvodini.
Za ovo prelepo raskošno zdanje zaslužan je Imre Franček arhitekta iz Budimpešte. Objekat banje je projektovan i izgrađen u stilu secesije, a možemo reći da je to bio ali ostao i u današnje vreme, verovatno jedan od najmarkantnijih građevinskih objekata Novog Sada.
Imre je zahtevao da se potpuno novo, prvo arterijsko kupatilo Novog Sada izgradi na sredini parka tadašnje Futoške šume. Kupatilo je izgrađeno na zapadnoj strani grada pa je tako doprinelo ambijentalnom kvalitetu kraja tog vremena.
Jodna banja je na samom početku rada imala stalno zaposlenog lekara specijalistu balneologa, a smatra se da je tadašnja zdravstvena služba banje bila na izuzetno visokom nivou.
Za raskošnu lepotu Jodne banje zaslužan je Imre Franček arhitekta iz Budimpešte!
U periodu između 1875 i 1939. godine, prvi upravnik banje bio je Vilhelm Vilt (Vilhelm Wilt). U vreme dok je Vilhelm bio upravnik, korisnicima je na raspolaganju bio veliki broj kada, tri bazena sa hladnom i toplom vodom, kao i više tuševa.
I tada se na odelenju fizikalne terapije sprovodi više tipova terapija i procedura:
Tada su se za potrebe terapija koristile i razne kupke: suvo vazdušne, sumporne, slane, ugljeno kisele, kao i pena kupke. Bolesnici su u to vreme lečili neuralgiju, bolove reumatskog porekla, išijas, bolove i oticanje u zglobovima traumatskog i reumatskog porekla, lečili su i problem gojaznosti, posledice upale bubrega, kao i hronični i akutni katar creva i želuca.
Doktor Viljem Vita je 1908. godine insistirao da prostor Jodne banje dobije i zvaničan status lekovite banje. Poznato je da su gradske strukture Novog Sada 1909. godine raspisale i javni konkurs za nabavku opreme i posebnog nameštaja za potrebe banje.
U veoma turbulentnim vremenima, banja je često menjala opremu, nameštaj, unutrašnji i spoljašnji izgled pa čak i sam naziv. I pored brojnih promena, gradsko jodno kupatilo je ipak sačuvalo prepoznatljivi pečat ustanove koja je bila po meri svakog čoveka, ustanove koja je svakom korisniku obezbeđivala stručnu pomoć.
Naveli smo već da je velelepni objekat Varoškog jodnog kupatila građen u stilu secesije i da je tada bio zaštitini znak Habsburškog carstva. Fenomenalnom izgledu dvorišne i glavne fasade, doprinela je pre svega izuzetno bogata plastična fasada.
Odmah iznad glavnog ulaza ali i oko njega, nalazi se atika sa okulusom i uokvirenim vencem, ribe, dve nimfe, a sa obe strane je postavljena po jedna kartuša na kojoj je obeležena godina početka i završetka izgradnje. Četvorostrana kupola sa lanternom, postavljena je iznad centralnog dela zgrade koja je flankirana sa dva manja profilisana šiljka.
Veoma složena osnova oblikovana je u obliku slova T, centralno zdanje objekta ima jedan centralni kao i dva bočna rizalita. Kupola koja je postavljena u sredini, savršeno se uklapa sa dve bočno simetrične.
Putem širokih stepenica ulazi se u glavni hol, dok je uz njenu istočnu fasadu izgrađen hotel Park sa potpuno nepravilnom pravougaonom osnovom. Arhitektonsko rešenje je primereno kako se to kaže, podređenom ekliktičnom akademizmu i sve to zbog potpunog usaglašavanja sa arhitekturom kupatila.
Kasnije sledi proširenje Jodne banje i to 1931. godine, kada je po projektu poznatog arhitekte Đorđa Tabakovića izgrađen hotel Park. Tih godina hotel Park je služio kao stacionar za banjske goste.
Godine 1957. Olga Šakota u banji formira Centar za medicinsku rehabilitaciju i od tog vremena počinje nagli razvoj radne i kinezi terapije, menja se kadrovska služba i vrši se sve ozbiljnija i obimnija nabavka aparata za fizikalnu terapiju.
Treba svakako napomenuti da su se u Jodnoj banji lečili Lav Tolstoj, Rabindranat Tagore i mnoge poznate ličnosti iz prošlosti, ali i novijeg vremena. Kompletan kompleks Jodne banje proglašen je nepokretnim kulturnim dobrom, kao prostorna kulturno istorijska celina od izuzetno velikog značaja.
fotografije: www.facebook.com/stare.ns/photos/
Nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati ovaj blog.
Copyright © 2020 "SOLIS NEKRETNINE" D.O.O.. Sva prava zadržana
Web dizajn Teshadesign