Istorijat Gromobrana

Gromobrana se sigurno setite uvek leti tokom oluja, koje donose vetar, kišu i naravno atmosferska pražnjenja. Da li znamo šta je gromobran, koja je njegova prava funkcija i da li se zbog postavljenog gromobrana na objektu osećamo bezbednije.

Gromobrani se postavljaju na visokim građevinama, imaju metalnu šipku na samom vrhu, koja je montirana na konstrukciju objekta. Namena gromobrana je da privuče grom (munju) i da udari baš u njega, a ne negde pored. Kvalitetno postavljen gromobran će munju sprovesti do zemlje kroz žicu, umesto kroz strukturu objekta i na taj način štiti objekat od izuzetno jakog elektriciteta.

Princip Gama munje je opisao Benjamin Franklin 1749. godine u Pensilvaniji. On je ujedno i napravio prvi gromobran iste godine po principu hvataljke ili štapa sa ranim startovanjem. U Franklinovo doba se znalo da gromobran ima funkciju privlačenja munje i sprovođenja elektriciteta ogromne voltaže u zemlju.

Postoje gromobrani u različitim oblicima: čvrsto zašiljeni, obli, šuplji i kao ravne trake. Zajednički adut za sve gromobrane je da su napravljeni od provodnih materijala, kao što su aluminijum i bakar. Mada možemo reći da su bakar i njegove legure, najčešći materijali koji se koriste za izgradnju gromobrana.

Nakon 1749. godine kada je napravio i montirao svoj prvi gromobran, Franklin radi na poboljšanju kvaliteta gromobrana i usavršava svoj izum za potrebe privatnih kuća 1753. godine. On uspeva 1760. godine da proizvede, najpouzdaniji sistem gromobrana za zaštitu od udara groma. 

U novije vreme gromobrani se postavljaju na konstrukciju, kao zaštita objekata od atmosferskih električnih pražnjenja. Sada se postavlja šipka, provodnici i na kraju uzemljenje i na ovaj način se postiže jedan poseban efekat. Ovako se njegovo dejstvo ispoljava na vazdušnoj masi i to više desetina metara u vis iznad samog objekta.

Od snažnog udara groma posledice mogu biti izuzetno ozbiljne i mogu dovesti do velikih oštećenja pa i do požara. Direktne posledice udara groma su: varničenje, paljenje i visoke temperature, ali i induktivni, kapacitivni i magnetni i oni utiču negativno na mašine, kućne aparate, računare, belu tehniku, telefone, mašine i mnoge druge električne uređaje. 

Zbog toga vam predlažemo da u slučaju većeg nevremena, izvučete strujne kablove iz zidnih utičnica i sve električne uređaje, koji su direktno utaknuti u njih. To znači da samo isključenje električnih uređaja na prekidač, neće puno pomoći ako grom udari u neposrednoj blizini vašeg stambenog objekta, jer se tom prlikom oslobađa ogromna energija, izuzetno visoke voltaže.