ТРЖИШТЕ НЕКРЕТНИНА КАКВА ЋЕ БИТИ 2014 10-Феб-2014 15:26:42

Као што је познато, тржиште некретнина је веома осетљиво на разне друштвене поремећаје и многи фактори утичу на активности везане за градњу, куповину и продају некретнина.

Изражена економска криза, која је на свом замаху добила 2008. године утицала је да се изградња нових станова сведе на минимум, па смо дошли до ситуације да уместо преко 40 градилишта колико је 2007. године било само у Хаџи Рувимовој улици у Новом Саду, данас у читавом граду немамо толико локација на којима се граде нови станови.

Разлог за то лежи, наравно, у веома малој потражњи. Купаца за станове је врло мало. И њихове платежне могућности су све ограниченије.

Зашто данас нема купаца за станове као пре?

Одговор је више него јасан. У значајној мери је смањен обим капитала који је циркулисао на тржишту некретнина. Током 90-их година прошлог века и почетком овог века, били смо сведоци прилива становништва из бивших југословенских република где су се водили ратови. Људи су тражећи безбедније место за живот својих породица долазили у Нови Сад и ту су куповали некретнине.

Други значајан извор средстава којима су се куповале некретнине, биле су приватизације великих војвођанских привредних система, попут пивара и цементара.

Тих година и банкарски сектор доживљава свој процват и многи наши грађани се одлучују да се задуже стамбеним кредитом, како би решили питање крова над главом.

Толика количина новца и таква потражња узроковали су наглу експанзију грађевинског сектора и многи инвеститори са слободним капиталом, који до тада нису имали никакве везе са градњом, одлучили су се да свој новац уложе управо у изградњу стамбених и пословних зграда, јер је у том сектору обрт капитала значајније бржи и сигурнији у односу на неке друге привредне гране.

Данас, када нема прилива новог становништва у толикој мери као некад, када нема свежег новца од приватизација или и неког другог избора потражња за становима је рапидно опала.

Низак животни стандард и мала просечна примања, такође имају свој утицај на тржиште некретнина.

Велика незапосленост, отпуштања и несигурност сваког радног места, али и врло неповољни и скупи стамбени кредити изазвали су код клијената оправдан страх од стамбених кредита, јер многи који су се задужили код банака, данас јако тешко сервисирају своје обавезе.

Некретнине никада не стоје

Поред свих, горе побројаних, факора који су утицали да промет некретнинама замре, тржиште ипак функционише, додуше у далеко мањем обиму.

Живот не може да чека боља времена. Животне околности су те које диктирају и наш начин живљења. У животном циклусу сваке породице у једном тренутку се појави потреба да се промени постојећа некретнина. Постојећа некретнина постаје мала, јер долази принова, па је потребна соба више или обрнуто, деца стасавају и одлазе, па је велики стан постао непотребан.

Нажалост, због већ поменутог ниског животног стандарда, многима су прескупе месечне режије које прате сваки стан, па је то разлог што прелазе у мању некретнину. Такође, примећује се и тренд, додуше још увек не толико изражен, да породице, поготово млађе, прелазе из града у оближња сеоска насеља и на тај начин покушавају да реше егзистенцијална питања која су им у великој мери угрожена губитком посла.

Станови у Новом Саду

Најчешћи промет на тржишту некретнина одвија се на пољу купопродаје станова у стамбеним зградама и у нешто мањој мери породичних кућа.

Слика друштвених односа који обележавају нашу свакодневицу, пресликава се и на промет некретнина. Баш на промету некретнинама се јасно може уочити класна раслојеност друштва. Последњих година постоји велик број купаца за врло јефтине некретнине чија вредност се креће у распону од 15.000-25.000.-еур.

Такође, постоји и одређен број купаца за веома луксузне некретнине, чија вредност достиже вртоглаве цифре од по неколико стотина хиљада евра. Најмање је купаца за станове који су се у социјалистичко време масовно правили за радничку класу. То су рецимо двособни и трособни станови.

Због тога данас можете наићи на једноипособне станове од само 25-26м2 или двоипособне-трособне станове у 40-45м2.

Смањена потражња за некретнинама, директно утиче и на пад њихових вредности, па тако нове гарсоњере које су 2008. године знале да достижу и цифре од 1800-2000еур, сада се могу купити за скоро упола од тих некадашњих цена.

Процена људи који се баве посредовањем у промету некретнинама је да до пораста цена сигурно неће долазити у овој години, јер не постоји ни један чинилац који би на то утицао. Тренд пада цена станова и даље је присутан и кад је продавац из неког разлога данас принуђен да прода своју некретнину, он свесно мора да иде испод неке реалне и очекиване цене, како би привукао купца.

Пословни простори у времену кризе

Новосадска агенција СОЛИС некретнине од свог оснивања 1992. године, поред промета кућа и станова, значајну пажњу поклања и продаји локала, пословних и индустријских објеката, као и продаји великих парцела намењених изградњи трговачко-логистичких центара.

Пошто је привредна клима код нас таква да су многи принуђени да затварају своја мала и средња предузећа, сведоци смо да сваког дана на тржишту има све више празних локала и пословних објеката који се нуде на продају. Већину њих је скоро немогуће продати и по некој минималној цени, јер за њих нема купаца. Са друге стране за локале на атрактивним локацијама у граду, попут уличних локала у пешачкој зони или на Булевару ослобођења увек постоје купци и такви локали, у зависности од позиције и опремљености понекад могу да постигну цену и до 5000еур/м2.

Тренд куповине обрадивог пољопривредног земљишта који је претходних година био у успону, више није тако изражен, највише захваљујући чињеници да је цена обрадивог земљишта достигла астрономске вредности. Тако данас имате примера да се за хектар квалитетне војвођанске оранице тражи између 12.000 и 15.000 евра, а у неким случајевима и више.

Чекајући боље дане

Из свега горе наведеног, можемо закључити да ће ова година бити слична прошлој.

Промет некретнина ће се одвијати на ниском нивоу, цене некретнина ће мировати или ће и даље благо клизити на доле, а озбиљније промене и побољшања на овом плану можемо очекивати тек када се општа друштвена клима промени и када српска економија буде почела да бележи осетнији опоравак и раст.

Остаје нам да се надамо да нећемо морати дуго да чекамо на те боље дане.

Solis Novosti